Зоран Стефановић у 22:43, 8. јун 2019.

2019-06-08T22:43:23Z

Зоран Стефановић: Нова страница: {{Кутијица за књигу | назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима | на…

2019-06-08T19:14:37Z

Нова страница: {{Кутијица за књигу | назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима | на…

Нова страница

{{Кутијица за књигу
| назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима
| назив_оригинала =
| превод =
| слика =
| опис_слике =
| аутор = [[Дејан Ајдачић]]
| илустратор =
| дизајн корица =
| држава = {{застава|Србија}}
| језик = [[Српски језик|српски]]
| жанр = [[наука]], [[културна антропологија]], [[филологија]],
| врста_дела = збирка научних радова
| издавач = Албатрос плус
| време и место настанка =
| датум_издања = [[2013]].
| врста_корица = тврдо
| број_страница =
| приповедач =
| гледиште =
| време_радње =
| место_радње =
| главни_лик =
| врхунац =
| теме =
|isbn = 978-86-6081-110-5
}}

'''Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима''' је књига српског фолклористе и проучаваоца књижевности [[Дејан Ајдачић|Дејана Ајдачића]]. Књигу је 2013. године издала издавачка кућа "Албатрос плус" у "Библиотеци Албатрос" бр. 162. У књизи је објављено 22 текста, од којих је шест објављено први пут. Приказ ове књиге објавили су Михајло Пантић<ref>{{cite journal |last1=Пантић |first1=Михајло |title=Писма из Еротославије |journal=Политика |date=20.07.2013.}}</ref> и Јелена Марићевић.<ref>{{cite journal |last1=Марићевић |first1=Јелена |title=У Слав(иј)у Ероса! |journal=Свеске |date=2014 |volume=113}}</ref>

== Садржај ==
Садржај књиге Еротославија:<ref>{{cite book |last1=Ајдачић |first1=Дејан |title=Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима |publisher=Београд : Албатрос Плус, 2013. |isbn=978-86-6081-110-5}}</ref>

* ''Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена''
Са елементиме представа из „[[Стари завет|Старог завета]]“ и „[[Талмуд|Талмуда]]“, хришћанских апокрифа и мотива усмене традиције Срби, Македонци и Бугарки су приказивали премудрог [[Соломон|Соломона]] како се надмеће у мудрости са сестром, доказује мајци да су жене непостојанији пол, а као женскароша надмудрују га верне супруге. Најмудријем међу мудрима памет не помаже да изгради складне односе са женама.
* ''Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истраживање формула''
У епским песмама о неверној жени Срба, Бугара, Македонаца и Руса се посматрају називи неверности. У архаичким руским билинама нема формулативно устаљених назива неверне жене, док се и психолошки и историјски развијеним песмама јужних Словена о Грујовици, Момчиловици и др. такви називи са моралном осудом појављују.
* ''Женски етностереотипови балканских Словена''
У епским народним песамама [[Хришћани|Хришћана]] и [[Муслимани|Муслимана]] на Балкану није важило начело да је своје боље од туђег, јер су жене Другог биле велико искушење у граничним крајевима, где су се вероисповести додиривале. Отмица девојке или жене уз превођење у своју веру је слављена као јуначки подвиг, док је у варијантама o спреченим отмицама величана одбрана части.
* ''О смешном и о иморализму у еротским причама''
Еротске шаљиве приче [[Јужни Словени|јужних Словена]], [[Руси|Руса]] и [[Пољаци|Пољака]] се анализирају са становишта заплета и односа актера: варање наивних и приглупих, авантуре похотних и др. Указује се на моралне ставове казивача у еротским усменим причама – на моралистичко оправдавање освете у еротским подругачицама и крајњи иморализам.
* ''Типови љубави у ренесансној поезији [[Дубровник|Дубровника]]''
Дубровачки песници епохе ренесансе су се угледали на Петраку и његове италијанске подражаваоце. У овој поезији преплићу се следећи типови љубави: љубав усавршавања (жена је као анђео, оличење савршенства и лепоте), љубави болест са страдањима заљубљеног меланхоличног љубавника, љубав служење отменог удвачара, љубав лов и љубав уживање. Истиче се динамика односа наведених типова љубави.
* ''Петраркин сонет „Benedetto sia 'l giorno...“ у препевима дубровачких петраркиста''
Петраркин сонет у старој хрватској књижевности није превођен у форми сонета. Анализирају се мотиви и идеје Петраркиних стихова из сонета „Benedetto sia 'l giorno...“ са препевима и прерадама дубровачких песника ренесансе.
* ''Вила љубавница у књижевности српског романтизма''
Српски романтичари су виле представљали као бића која привлаче мушкарце. Наводе се и анализирају стихови [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]], [[Јован Суботић|Јована Суботића]], [[Драгутин Илић|Драгутина Илића]], [[Павле Поповић Шапчанин|Павле Поповића Шапчанина]], [[Лаза Костић|Лазе Костића]]. Иако песници користе фолклорне мотиве, они ретко посежу за сижеима балада са кобним завршетком.
* ''Трагедија разапете љубави „Максим Црнојевић“ Лазе Костића''
[[Лаза Костић]] је за основу своје младалачке трагедије „Максим Црнојевић“ изабрао у ученој Европи познату српску народну песму „Женидба Максима Црнојевића“, са темом преваре, лепоте и ружноће и шекспировским страстима. Костић је једноставном заплету старца Милије додао нове ликове и сложене паралелне радње. Лаза Костић је желео да својом драмом испева химну побратимству, али је радња разрешена „водвиљски“ са патетичким опроштајима.
* ''Пољакиње и заљубљени руски официри у два пољска романа''
Указује се на историјске оквире разлоге сучељености [[Пољаци|Пољака]] и [[Руси|Руса]] после распарчавања Пољске и гушења устанака Пољака. Описују се и анализирају љубавни и породични односи књижевних ликова официра Руса и Пољакиња у романима: „Москаљ“ Јузефа Игнаци Крашевског, објављеном под псеудонимимом Болеславита (1865) и „Лепота живота“ [[Стефан Жеромски|Стефана Жеромског]] (1912).
* ''Београдски [[надреализам]] и љубав''
Указује се на особене представе о љубави и телу у преднадреалистичкој поезији са спојем експресионизма и неоромантизма Марка Ристића и Александра Вуча. Утицај француских надреалиста огледа се у фрагментима текстова о љубави са противљењем грађанском моралу. Склоност ка ирационалном и подсвесном дотиче у аутоматским текстовима и стиховима у којима се преплићу симболи подводног или подземног света. Текст је написан крајем 80-их година 20. века
* ''Инфантилизам и љубав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича''
Љубавни пориви нису плод само чежње, већ их могу обликовати и особе посредници. У роману „[[Фердидурке]]“ Пољака [[Витолд Гомбрович|Витолда Гомбровича]] посредовање у љубавним односима се разматра као однос зрелих и незрелих кроз поступке и речи похотног професора и савременог дечка које привлачи неискусна пансионаткиња. Пољски писац у промишљању односа старих и младих, уз иронију разоткрива односе инфантилизма и љубави.
* ''Уздржавање од љубави и разблудност у прози Шевчука и Домонтовича''
У два украјинска романа јунаци након уздржавања од љубави откривају своју разблудност. У роману Валерија Шевчука „Бес плоти“ путујући монах који није искусио телесну љубав пристаје да из разблудне девојке изгони беса плоти. У делу „Доктор Серафикус“ В. Домонтович приказује филолога аскетски усмереног само на науку, али он открива и своју страсну природу.
* ''Еротско у прози Новака Килибарде''
Међу ликовима приповедака о романа „Црногорска хроника“ [[Новак Килибарда|Новака Килибарде]] налази се и много жена и девојака из каменитих крајева Херцеговине и Црне горе који се препуштају жудњи, али и оних који бране своју част. Указује се на називе еротских радњи и полних органа, називе лаких жена. Највећу пажњу Килибардиних казивача из народа привлаче ванбрачни односи, а о брачној еротици се прича када је нечим нарушен ред, у случају прељубе или када супруг не може да обавља супружанске дужности.
* ''Трећи и завођење у Кундериним „Смешним љубавима“''
Пажња је усмерена на три приче из збирке „Смешне љубави“ чешког писца [[Милан Кундера|Милана Кундере]] и пишчева расуђивања о улози искусних саветодаваца и посредника у љубавним односима. Несигурни млади мушкарац се диви искусном заводнику и као шегрт следи препоруке „мајстора“ и остварује брзи успех, али бива и жртва доконих колега.
* ''Иронија и љубав''
Иронија уз исмевање показује распрснуту целовитост света са становишта надмоћног познавања људског. Али Свевидеће око ироније је и узнемирено немогућношћу да човек усклади своје љубавне жеље и стварност. Иронијски приповедач приказује немогућност потпуне љубави као неузајамност, као јаз између заноса заљубљеног и равнодушности онога ко не воли. Друштвено обликовање пожељне љубави уводи надиндивидуалну (моралистичку, трговинску или хедонистичку) редукцију љубави. Иронија прилази љубави као личној, друштвеној и биолошкој појави, али сама указује на многоликост љубави, њену неухватљивост и необузданост.
* ''Жене истока у потрази за благостањем''
У раду се указује на некада велики јаз између богатог капиталистичког Запада и сиромашног социјалистичког Истога, који је постао очигледан са поразом комуниста. Та разлика је навела одважне и лепе жене да у богатијем свету потраже благостање. Анализирају се дела украјинских писаца [[Јуриј Андрухович|Јурија Андруховича]], Владимира Јешкиљева, Евгеније Кононенко који на различите начине приказују ову потрагу..
* ''Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн)''
У причи „Кармин гаћице“ из збирке „Врели лед“ пољског приповедача Томаша Јаструна приказује се брачно неверство директора провинцијалног дома културе и његове службенице и супругино откривање изгубљених гаћица кармин боје у дому. Анализирају се хуморни начин приказивања стереотипа Пољака и Рускиња.
* ''Поплава еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века''
Са нестанком идеолошких забрана јавног говора о сексу у словенским културама постстоцијалистичког периода се расте интерес за еротику и порнографију у књижевности. Набрајају се дела која илуструју еротизацију у словенским књижевностима.
* ''Фантастичка преображења тела у еротској прози савремених словенских аутора''
Као типови еротске фантастике у књижевности предлажу се прикази телесне љубави: несродних (људских и нељудских) бића, прикази љубави у чудесним времепросторима и прикази осамостаљених, персонализованих полних органа. Разматрају се еротски мотиви у роману Јурија Виничука, [[Јовица Аћин|Јовице Аћина]], Томаша Јаструна, Линор Горалик и Сергеја Кузњецова.
* ''Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских аутора''
У раду се анализира представљање еротског тела у прози савремених словенских писаца Милка Валента, [[Љубица Арсић|Љубице Арсић]], Оксане Забужко, Владимира Сорокина и Томаша Јаструна – у приповедању о првим искуствима неискусних, приказивању пожељног и реалног тела, те тела у покрету. Испитују се начини наративног и метафоричког представљања тела у контексту духа времена и еротизације свакодневног живота.
* ''Љубав будућности у делима словенске фантастике''
Наводе се и анализирају књижевне представе о љубави и еротици будућности у књигама низа писаца. Указује се на домишљења о доживљају љубави код особа које ће имати телепатске моћи, на анатомске, физиолошке и психолошке аспекте тела друкчијег тела људи у будућности. Еротска искуства, по неким делима, биће проширена помоћу наркотичких и фармаколошких средстава. Социјални аспекти промене односа према љубави у делима словенских писаца тичу се контроле или ограничавања потреба. Посебно су размотрене представе о љубави будућности у виртуелном свету где је незаобилазно питање умноженог идентитета у киберфантастици. Питање Другог у љубави тиче се и љубави са бићима других светова.
* ''Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици''
Валериј Подорога пише да је представа о телу целовита, док само тело то није. Без анализе књижевних дела, уз помене мотива [[Станислав Лем|Станислава Лема]], Маћеја Паровског, Горалик и Кузњецова, указује се на представе људског тела као сексуалне машине или механизма. Као правци модификације природног тела у делима писаца футурофантастике се указују дестимулирање (умањивање) или стимулирање (исцрпљивање) сексуалне жеље ради контроле социјалних односа, дестимулирање ради ограничења агресивних нагона (Лем).

== Преводи ==

Кијевски издавач Tempora је објавио украјинско издање књиге под насловом "Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах" 2015. године. Књигу је превела [[Вероника Јармак]]. На промоцији украјинског издања књиге 23. јуна 2015. у кијевској књижари "Је" говорили су Тамара Гундорова, Павло Михед и Олена Дзјуба-Погребњак. Планира се издавање превода књиге на пољски језик до краја 2019.

== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==

* [https://www.worldcat.org/title/erotoslavija-preobraenja-erosa-u-slovenskim-knjievnostima/oclc/1050789684 Dejan Ajdačić Erotoslavija : preobraženja Erosa u slovenskim književnostima]

* [https://tempora.com.ua/uk/books/2363/ Деян Айдачич Еротославія, Tempora, 2015.]
{{DEFAULTSORT:Еротославија}}

[[Категорија:Књиге 2013.]]
[[Категорија:Славистика]]
[[Категорија:Антропологија]]
[[Категорија:Словенска култура]]
[[Категорија:Љубав]]
[[Категорија:Сексуалност и друштво]]
[[Категорија:Дејан Ајдачић]]
[[Категорија:Фантастика]]

← Старија измена		Измена од 15. јун 2019. у 10:56
Ред 100:		Ред 100:
	[[Категорија:Дејан Ајдачић]]		[[Категорија:Дејан Ајдачић]]
	[[Категорија:Фантастика]]		[[Категорија:Фантастика]]
		+	[[Категорија:Текстови под израдом]]

← Старија измена		Измена од 8. јун 2019. у 22:43
Ред 1:		Ред 1:
		+	[[Датотека:Erotoslavija 2013.jpeg\|мини\|десно\|200п\|Д. Ајдачић: ''Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима'', 2013.]]
		+
	{{Кутијица за књигу		{{Кутијица за књигу
	\| назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима		\| назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима

Еротославија - Историја измена

Зоран Стефановић у 10:56, 15. јун 2019.

Зоран Стефановић у 22:43, 8. јун 2019.

Зоран Стефановић: Нова страница: {{Кутијица за књигу | назив = Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима | на…