<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0</id>
		<title>Божидар Шујица - Историја измена</title>
		<link rel="self" type="application/atom+xml" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0"/>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0&amp;action=history"/>
		<updated>2026-11-19T14:06:58Z</updated>
		<subtitle>Историја измена ове странице на викију</subtitle>
		<generator>MediaWiki 1.24.6</generator>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0&amp;diff=210&amp;oldid=prev</id>
		<title>Зоран Стефановић: Нова страница: {{malo_inlajn_referenci}} {{Биографија | име                 = Божидар Шујица | презиме             =  | слика               = Boz…</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A8%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0&amp;diff=210&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-06-13T15:07:01Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;Нова страница: {{malo_inlajn_referenci}} {{Биографија | име                 = Божидар Шујица | презиме             =  | слика               = Boz…&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;b&gt;Нова страница&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;&lt;div&gt;{{malo_inlajn_referenci}}&lt;br /&gt;
{{Биографија&lt;br /&gt;
| име                 = Божидар Шујица&lt;br /&gt;
| презиме             = &lt;br /&gt;
| слика               = Bozidar Sujica (1936).jpg&lt;br /&gt;
| ширина_слике        = 250п&lt;br /&gt;
| опис_слике          = Портрет Божидара Шујице&lt;br /&gt;
| пуно_име            = &lt;br /&gt;
| дан_рођења          = 8.&lt;br /&gt;
| месец_рођења        = јануар&lt;br /&gt;
| година_рођења       = 1936.&lt;br /&gt;
| место_рођења        = [[Косово Поље]]&lt;br /&gt;
| држава_рођења       = [[Краљевина Југославија]]&lt;br /&gt;
| дан_смрти           = &lt;br /&gt;
| месец_смрти         = &lt;br /&gt;
| година_смрти        = &lt;br /&gt;
| место_смрти         = &lt;br /&gt;
| држава_смрти        = &lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Божидар Шујица&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; (8. јануар 1936) савремени је југословенски и српски песник.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Биографија ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Божидар Шујица рођен је 8. јануара 1936. године у [[Косово Поље|Косову Пољу]]. Његови родитељи — отац Марко и мајка Милица — били су лички досељеници на Косово. Најраније детињство провео је у [[Беч]]у. Мајка му је умрла већ 1945. године, од галопирајуће [[Туберкулоза|туберкулозе]], па је се песник једва сећа. После рата, са демобилисаним оцем селио се по многим местима у [[Србија|Србији]]. За време ђаковања становао је у караули, кућици чувара пруге, на шест километара од [[Крагујевац|Крагујевца]], недалеко од села у којем је својевремено учитељевао великан српског песништва и сликарства [[Ђура Јакшић]], за кога је једном приликом рекао да је био „најплаховитији песник 19. века“ и у чију је част посадио липе у дворишту [[Прва крагујевачка гимназија|Прве крагујевачке гимназије]]. У младости је активно тренирао бокс, а волео је да игра и фудбал. Прве песме објавио је као гимназијалац у крагујевачком омладинском листу „Дело“. Матурирао је у Првој крагујевачкој гимназији 1956. године са одличним успехом, након чега одлази у [[Београд]] на студије југословенске и светске књижевности. Дипломирао је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету у Београду]] 1961. године.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Одмах након дипломирања запослио се у Медицинској школи „Београд“ и у њој радио више од две деценије као професор књижевности. Од 1983. до 1997. године био је директор [[Музеј града Београда|Музеја града Београда]], а од 1997. до пензионисања 2001. године директор [[Културно-информативни центар Републике Србије у Паризу|Југословенског културног центра у Паризу]].&amp;lt;ref name=&amp;quot;ја&amp;quot;&amp;gt;{{cite book|last=Шујица|first=Божидар|title=Крв драгог камена|publisher=Београд : Нолит, 2009.|isbn=978-86-19-02453-2|pages=133-135}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Шујичина песничка каријера отпочела је 1961. године, када је [[Оскар Давичо]] дао да се његова прва збирка песама, „Преступне ноћи“, објави у издању [[Нолит]]а. Заступљен је у антологијама српске, југословенске и светске поезије. Песма „&lt;br /&gt;
Европа“ ({{јез-фр|Europe}}) ушла је у антологију „Европа песника“ (-{Elizabeth S. de Zagon, &amp;#039;&amp;#039;L‘Europe des poètes&amp;#039;&amp;#039;, antologie multilingue, la traduction per Robert Marteau et Kolja Mićević; ed. Le cherche midi editeur Segher, Paris}-, 1980). Најстарији текст у овој антологији је из 11. века п. н. е, а најмлађи заступљени песник је управо Божидар Шујица. У њој су, од југословенских песника, заступљени још [[Мирослав Крлежа]] и [[Миодраг Павловић]]. Песма „Балканско полуострво“ добила је прву награду за превод европских песника у избору америчких преводилаца на конкурсу -{Department of Slavic Languages at the University of California, Berkeley}- (превод Р. Горуп). Када је реч о домаћим антологијама, треба истаћи да се Шујичине песме „Јутро у Барама Гружанским“ и „Бели сан“ налазе у „Антологији српске поезије (1847—2000)“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2012, приредио [[Ненад Грујичић]]), једној од најобухватнијих антологија српског песништва. Шујица је заступљен и у [[Библиотека Сигнал|Библиотеци „Сигнал“]], едицији међународног неоавангардног књижевно-уметничког покрета [[Сигнализам|сигнализма]]. Песничко дело Божидара Шујице било је тема конкурса „Шумадијских метафора“ 2012. године у категорији есеја, који организује [[Удружење књижевника Србије]]. Победу на конкурсу однели су есеји „Човечанство у понору“ Зорана Антонијевића и „Поезија Божидара Шујице“ Душана Стојковића, а тема је била покривена и неколиким есејистичким прилозима Жарка Ђуровића и истакнутог филозофа проф. др Луке Прошића, као и двама текстовима о Шујичиној поезији великог песника Оскара Давича из 1984. године, који су том приликом први пут објављени. Књиге песама „Ивице, ожиљци“ и „Изабране и нове песме“ преведене су му на француски, односно немачки језик, а две песме преведене су му на словеначки језик и 2015. године објављене у престижном љубљанском књижевном часопису „Апокалипса“ (-{„Novoletna jutranja pesen“}- и -{„Premakni se duša mojega duha“}-, превод Јуриј Худолин). Једна од епизода [[Радио-телевизија Србије|РТС-овог]] документарног серијала „Социјализам или капитализам“ из 2018. године посвећена је Божидару Шујици. Том приликом, песник је опширно говорио о свом животу, поезији и дружењу са многим знаменитим српским и југословенским песницима, писцима, сликарима, вајарима и спортистима. Члан је Удружења књижевника Србије. Поред писања, бави се књижевном и ликовном критиком и преводи поезију са руског и француског, а такође поседује и завидну, деценијама прикупљану, колекцију слика и вајарских радова. Имао је самосталну изложбу цртежа у Београду (Уметничка галерија „Стара капетанија“, Земун) и [[Париз]]у (Југословенски културни центар у Паризу).&amp;lt;ref name=&amp;quot;ја&amp;quot; /&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Женио се два пута. Друга жена била му је позната београдска академска сликарка, модна дизајнерка и чланица актуленог Управног одбора Радио-телевизије Србије Зорица Јоцић-Шујица. Са њом има кћерку Милицу, која је афирмисана вајарка, сликарка, песникиња и блогерка, и сина Милоша. Шујица је још од младости заинтересован за политику и доследно је привржен левичарским идејама, хуманизму и југословенству. Био је члан Савеза комуниста Југославије, а током последње деценије прошлог века политички се ангажовао у Социјалистичкој партији Србије и Југословенској левици. Живи и ради у Београду.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Књиге поезије ==&lt;br /&gt;
Објавио је 12 књига поезије:&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Преступне ноћи&amp;#039;&amp;#039; (Нолит, Београд, 1961)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Време и темељи&amp;#039;&amp;#039; (Нолит, Београд, 1966)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Срџба&amp;#039;&amp;#039; (Нолит, Београд, 1973)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Ура, уран&amp;#039;&amp;#039; (Графос, Београд, 1975. и 1981)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Кањон&amp;#039;&amp;#039; (Нолит, Београд, 1979)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Изгледи за сутра&amp;#039;&amp;#039; (БИГЗ, Београд, 1984)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Кичма&amp;#039;&amp;#039; (Књижевне новине, Београд, 1984, предговор Миодраг Перишић)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Ивице, ожиљци&amp;#039;&amp;#039; (Графос, Београд, 1991)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Изабране и нове песме&amp;#039;&amp;#039; (Просвета, Београд, 1995. и 1996, избор и предговор Златко Красни)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Двоструки сан&amp;#039;&amp;#039; (БМГП, Београд, 1999, предговор Милисав Миленковић)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Најлепше песме Божидара Шујице&amp;#039;&amp;#039; (Просвета, Београд, 2004, избор и предговор Горан Бабић, Библиотека НАЈ)&lt;br /&gt;
*&amp;#039;&amp;#039;Крв драгог камена&amp;#039;&amp;#039; (Нолит, Београд, 2009)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
=== Књиге преведене на стране језике ===&lt;br /&gt;
* -{&amp;#039;&amp;#039;Lisières, cicatrices&amp;#039;&amp;#039;}- (-{La bibliothèque „Le point“, Belgrade, 1996, traduit de la langue serbe per Petar Popović}-)&lt;br /&gt;
* -{&amp;#039;&amp;#039;Ausgewählte Gedichte&amp;#039;&amp;#039;}- (-{Institut für Schulbücher und Lehrmittel Belgrad, 1997, Auswahl, Übersetzung aus dem Serbischen und Vorwort von Zlatko Krasni}-)&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Награде и признања ==&lt;br /&gt;
Добитник је следећих награда и признања:&lt;br /&gt;
* Награда листа „Младост“ за најбољу књигу младих у Југославији, 1961.&lt;br /&gt;
* [[Вукова награда]] за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу културе, 1965.&lt;br /&gt;
* Награда „Песничких новина“ за најбољу књигу поезије у Југославији, 1973.&lt;br /&gt;
* Књижевна награда Жељезаре Сисак за песничку књигу године у Југославији, 1975.&lt;br /&gt;
* [[Награда Драинац]] за поезију, 1997.&lt;br /&gt;
* [[Повеља Удружења књижевника Србије]] за животно дело, 2011.&lt;br /&gt;
* [[Национална пензија Републике Србије|Национално признање за врхунски допринос култури Републике Србије]], 2013.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Референце ==&lt;br /&gt;
{{reflist}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Спољашње везе ==&lt;br /&gt;
{{портал|Биографија}}&lt;br /&gt;
* [http://www.facebook.com/PoezijaBozidaraSujice Фејсбук страница посвећена Шујичиној поезији са изабраним песмама]&lt;br /&gt;
* [http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/vizionarska_upotreba_buduceg_vremena.54.html?news_id=246077 Текст песника Оскара Давича из 1984. године о поезији Божидара Шујице, 1. део]&lt;br /&gt;
* [http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/ubijanje_nepodobnih_pesnika_precutkivanjem.54.html?news_id=246472 Текст песника Оскара Давича из 1984. године о поезији Божидара Шујице, 2. део]&lt;br /&gt;
* [http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/poezija_bozidara_sujice.54.html?news_id=210964 Текст проф. др Луке Прошића о поезији Божидара Шујице у дневном листу „Данас“]&lt;br /&gt;
* [http://antonijevi.blogspot.com/2012/10/covecanstvo-u-ponoru-esej-na-temu.html Есеј „Човечанство у понору“ Зорана Антонијевића о Шујичиној поезији, „Шумадијске метафоре“ 2012.]&lt;br /&gt;
* [https://www.youtube.com/watch?v=ZKeYrs6d8oI&amp;amp;t=939s Епизода РТС-овог документарног серијала „Социјализам или капитализам“ из 2018. године посвећена Божидару Шујици]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{{DEFAULTSORT:Шујица, Божидар}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рођени 1936.]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Косовопољци]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Косовци]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Српски књижевници]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Српски песници]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Југословенски књижевници]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Југословенски песници]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије‎]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Добитници Награде Драинац]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Добитници Повеље Удружења књижевника Србије]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Сигналисти]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Зоран Стефановић</name></author>	</entry>

	</feed>