Приказ извора странице Преводи Станислава Лема

[[Датотека:Stanisław Lem.jpg|мини|десно|300п|Станислав Лем (1921-2006.) и играчка космонаут. Снимљено 1966.]]

;Написао [[Дејан Ајдачић у фантастици|Дејан Ајдачић]]

----

Први утопијско-научнофантастични романи Станислава Лема ''Астронаути'' (1951) и ''Магеланов облак'' (1955) су брзо преведени у Совјетском Савезу на руски (1957; 1960) и у Источној Немачкој на немачки (1958; 1956). По овим делима су направљени и први филмови у Пољској, Чехословачкој и Источној Немачкој. Када су се средином шездесетих година 20. века појавили први преводи у Лемових дела у Југославији, он је већ био признат писац фантастике, а била је објављена већина његових славних дела – циклус приповедака о Ијону Тихом, циклус о Пирксу, ''Соларис'', ''Бајке робота, Киберијаду ''и футоролошку књигу'' Summa technologiae ''(1964).

На српскохрватски језик је две књиге Станислава Лема превео Угљеша Радновић за "Занимљиву библиотеку" београдског издавача "Нолит". Прва је била збирка приповедака ''Инвазија са Алдебарана'' [Inwazja z Aldebarana] 1963, а друга ''Звездани дневници Ијона Тихог'' [Dzienniki gwiazdowe IjonaTichego] 1964. године у Радновићевом преводу са Данилком Ђуришић. По корицама са јарким бојама обојеном ракетом и на дечији начин стилизованим роботом, Лем је ушао у преводну књижевност као писац за младе. У Загребу је 1964 издавач "Зора" у преводу Марије Круковске објавио под насловом ''Ана са звијезда'' Лемов рани, утопијско авантуристички роман ''Магеланов облак''. Црно бела фотографија дугокосе лепотице са изазовним погледом испред жуто црвених одсјаја који алудирају на космички простор упућује да ово штиво није упућено деци. Издавачко предузеће "Епоха" у "Забавној библиотеци" у Загребу је објавило 1965. роман ''Повратак са звијезда'' [Powrót z gwiazd] у преводу Ванде Новињске-Хам. Средином 60-их година 20. века појавио се у Југославији превод једног романа и две збирке приповедака и циклус о путовањима Ијона Тихог. Лем је у антологији ''Од Лукијана до Луњика: повијесни преглед и антологија научнофантастичке литературе ''(1965)'' ''Дарка Сувина представљен одломком "Златни гејзир" у преводу Ј. Хам из романа ''Магеланов облак'' (1965: 446–461).

[[Датотека:Lem zvezdani dnevnici Ijona Tihog Korice.jpg|мини|десно|200п|С. Лем: ''Звездани дневници Ијона Тихог'']]

После тако силовитог наступа са преводом четири Лемове књиге средином шездесетих година, дошло до деценијске паузе у објављивању његових књига. Следећи преводи Станислава Лема објављени су у Југославији десетак година касније.

Код београдских издавача БИГЗ, "Југославија" и "Просвета" објављени су Лемови романи ''Соларис'' (1972 – "БИГЗ"; 1977 – звучни снимак "Филип Вишњић"; 1988 – "Просвета" у СФ библиотеци "Кентаур"; 2014 – "Соларис" из Новог Сада), ''Непобедиви'' (1976, 1977 – "Југославија"; на Брајевом писму, 1989 – "Филип Вишњић" и 2017, Албатрос плус, штампано издање 2016 – "Соларис" из Новог Сада), ''Глас господара'' (1978), ''Фијаско'' (1988) и ''Еден'' (1989). Роман ''Фијаско'' је превела Емилија Богдановић са енглеског са грешкама. Тај је превод објављен 1988. године код два издавача – у Београду и Опатији. Петар Вујичић је превео са пољског преостале Лемове романе, као и футуролошку књигу ''Summa technologiae'' у Нолитовој едицији "Књижевност и цивилизација“ (1977). Поново су објављени Вујичићеви преводи Лемових романа ''Соларис'' (2014), ''Еден'' (2015) и ''Непобедиви'' (2016) у новосадском "Соларису". Драгана Антоновска је читала ''Соларис'' у аудио књизи издању издавачког предузећа "Филип Вишњић" (2011), а издавач "Албатрлос плус" је објавио диск са аудио извођењем романа ''Непобедиви'' (2017) који чита Предраг Михаиловић. У зборнику Научна фантастика, аксиологија, критика који је приредио Зоран Живковић за БИГЗ у "Библиотеци XX века" објављен је у преводу Бранимира Живојиновића са немачког Лемов текст "Научна фантастика, аксиологија, критика" (1976: 18–69).

[[Датотека:Lem invazija sa Aldebarana.jpg|мини|десно|200п|С. Лем: ''Инвазија са Алдебарана'']]

У загребачком часопису ''Сириус,'' "часопису за знанствену фантастику", који је у новинско издавачкој кући ''Вјесник'' од 1976. године уређивао новинар, преводилац и писац Боривоје Јурковић, објављени су преводи неколико Лемових приповедака Драга Бујана ("Инвазија с Алдебарана", "Бајка о компјутору који се борио са змајем", "Трагедија стројева за прање рубља", "Тест"), Божидара Станчића ("Клиника дра Вилпердиуса", неколико прича из ''Успомена Ијона Тихог'') и Мирјане Живковић ("Трурлова направа", превод са енглеског). Разговор Станислава Лема са Мареком Холyнским објављен је у загребачком часопису ''Сириус'' 1979 године (32: 136-139) – крајем седамдесетих година, када је интересовање за Лема у Југославији било на врхунцу.

Србима и Хрватима су прозна дела Станислава Лема доступна у 10 књига – шест романа и две збирке приповедака у српском преводу и два романа у хрватском преводу. Ти преводи обухватају тридесетак година Лемовог прозног стварања од ''Магелановог облака'' (1955/1964) до ''Фијаска'' (1987/1988). Већина преведених књига припада футуристичком реализму, тј. приказима космичких летова у далеке космичке просторе, а потом летова све ближе Земљи. Српски читаоци нису никада добили могућност да на свом језику читају све приповетке о путовањима пилота Пиркса, романе ''Рукопис нађен у купатилу, Футуристички конгрес, Голем XIV, Мир на Земљи'', и др. Лемовог Ијона Тихог у лутањима по далеком космосу, читаоци су упознали из превода Уроша Радновића, Данилке Ђуришић и Божидара Станчића, али су читаоцима остале непознате његове догодовштине из ''Локалне визије, Мир на Земљи''. Читаоци нису могли да упознају (искључујући пар превода из часописа Сиријус) гротексне, духовите и језички раскошне ''Бајке о роботима, Киберијаду'', ни Лемове апокрифе – тобожње критике на измишљене књиге осим превода Душана Пажђерског Лемовог текста [http://rastko.rs/rastko/delo/14071 "Јоахим Ферсенгелд "Перикалипса"] за Пројекат Растко.

Лем је славу стекао и преко филмова, познатих екранизација Солариса. Тарковског (1972) и Стивена Содеберга (2002). И у Србији писац је преко филмова задобио нова покољења читалаца. Међу Лемовим делима, ''Соларис'' је био и остао најпопуларније његово дело, а на српском језику постоје два превода – Петра Вујичића (1976) и Предрага Обућине (2003).

---------------------

Скраћена верзија дела текста: Dejan Ajdačić. O asimetriji izdavačko-čitalačke i akademske recepcije književnefantastike. O delima Lema u Srbiji i Pekića u Poljskoj // ''Recepcja i tłumaczenia fantastyki literackiej : Fantazmaty autorskie i idee epoki'' / Red. Dejan Ajdačić; Dušan Vladislav Pažđerski. – Gdańsk : Fundacja Kultopia , 2019.

== Хронолошка листа превода ==
*
*
*
== Препоручене спољашње везе ==
* Рецепција филма Соларис
* Академски текстови о прози Лема
* Дисертације о Лему

[[Категорија:Фантастика]]
[[Категорија:Дејан Ајдачић]]
[[Категорија:Пољска фантастика]]
[[Категорија:Станислав Лем]]
[[Категорија:Текстови Дејана Ајдачића]]