Приказ извора странице Милорад Павић

{{Књижевник
| име                 = Милорад Павић
| слика               = Milorad Pavic.jpg
| опис_слике          = Милорад Павић
| датум_рођења = {{Датум рођења|1929|10|15}}
| место_рођења        = [[Београд]],
| држава_рођења       = {{застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|2009|11|30|1929|10|15}}
| место_смрти         = [[Београд]],
| држава_смрти        = {{застава|Србија}}
| школа = [[Универзитет у Београду]]
| награде       = 
| утицао        = 
| утицали       = 
| период        = 
| дела          = 
}}
'''Милорад Павић''' ([[Београд]], [[15. октобар]] [[1929]] — Београд, [[30. новембар]] [[2009]]) је био српски прозни [[писац]], историчар српске [[књижевност]]и 17-19. века, стручњак за [[барок]] и [[симболизам]], [[преводилац]] [[Александар Пушкин|Пушкина]] и [[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрона]], некадашњи декан [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета у Новом Саду]], професор [[универзитет]]а. Био је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] од [[1991]]. године до смрти.

== Живот и дело ==
Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]]. Био је ожењен са [[Јасмина Михајловић|Јасмином Михајловић]], која је писац и књижевни критичар. У периоду од 1974. до 1990. био је професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду]], редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан.

[[Датотека:Milorad Pavić1.JPG|мини|лево|250п|''Милорад Павић у ташмајданском парку, Београд'']]

На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу песама „Палимпсести“ 1967. године, па „Историју српске књижевности барокног доба“ 1970, затим „Војислав Илић и европско песништво“ 1971. године. Другу књигу песама „Месечев камен“ објављује 1971, а прву збирку прича „Гвоздена завеса“ 1973. Следе књиге прича: „Коњи светога Марка“ (1976), „Руски хрт“ (1979), „Нове београдске приче“ (1981), „Душе се купају последњи пут“ (1982).

Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник“ који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману „Предео сликан чајем“ (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман „[[Унутрашња страна ветра]]“, па „Последњу љубав у Цариграду“ (приручник за гатање) 1994.

Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог стваралаштва, појављује се „Шешир од рибље коже“ (љубавна прича) 1996, „Стаклени пуж“ (приче са Интернета) 1998, „Кутија за писање“ 1999, и романи „Звездани плашт“ (астролошки водич за неупућене) 2000 и „Уникат“ 2004. године.

Године 2005. објавио је комедију '''''[[Свадба у купатилу]]'''''.

Преминуо је у Београду 30. новембра 2009. од последица инфаркта. Сахрањен је у четвртак 3. децембра у Алеји великана на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду. Опело су служили епископи шабачки [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]] и хвостански [[Атанасије Ракита|Атанасије]]. У име Српске академије наука и уметности од њега се поздравним говором опростио потпредседник [[Никола Тасић]], а у име Крунског савета и Одељења за језик и књижевност САНУ [[Светлана Велмар-Јанковић]].<ref>{{cite web|author=D. Bt. - B. Đ |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=164464&title_add=Milorad%20Pavi%C4%87%20sahranjen%20u%20Aleji%20velikana&kword_add=milorad%20pavic |title=Милорад Павић сахрањен у Алеји великана („Вечерње новости“, 3. децембар 2009.) |publisher=Novosti.rs |date = 19. 10. 2011. |accessdate = 26. 12. 2011.}}</ref>

Према речима аутора Часлава Ђорђевића, ''Павић је европски [[Хорхе Луис Борхес|Борхес]] јер у својим делима – уносећи у њих научно и фантастично – обликује прозне форме и уметничке светове који не престају да збуњују и плене читаоце свуда у свету''.<ref>Књижевност и српски језик, приручник за ученике четвртог разреда гимназије и средњих стручних школа, Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, Нови Сад, 2009. год.</ref>

== Награде и признања ==
Академик Милорад Павић био је добитник више књижевних награда, као што су: 
* ''[[НИН]]''-ова награда за 1985; 
* награда „[[Меша Селимовић]]“ за 1988; 
* награда Народне библиотеке Србије за 1988; 
* награда „[[Борисав Станковић]]“ за 1992; 
* сребрна медаља „[[Феликс Ромулијан]]а“ за 1992; 
* [[Октобарска награда]] града Београда за 1992; 
* „[[Просвета (издавачко предузеће)|Просветина]]“ награда за 1994; 
* награда „[[Стјепан Митров Љубиша|Стефан Митров Љубиша]]“ за 1994; 
* „[[Петар Кочић|Кочићева]] награда“ за 1994; 
* „[[Вук Стефановић Караџић|Вукова награда]]“ за 1996; 
* [[Награда Душан Васиљев|Награда „Душан Васиљев“]] 2000, 
* [[Андрићева награда|„Андрићева награда“]] 2001.

Био је почасни доктор Софијског универзитета и председник Српско–украјинског друштва, члан Европског удружења за културу, члан Српског ПЕН центра, члан Крунског савета.<ref>{{Cite web |url=http://www.royalfamily.org/statements/state-det/state-2156_cir.html |title=Краљевска породица Србије|accessdate = 1. 7. 2018|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.royalfamily.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> 

Спомен плоча са његовим ликом откривена је 21. фебруара 2011. на Филозофском факултету у Новом Саду.<ref>{{cite web|author=Бета |url=http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Pavicu-otkrivena-spomen-ploca-na-Filozofskom-fakultetu.sr.html |title=Павићу откривена спомен-плоча на Филозофском факултету („Политика“, 21. фебруар 2011) |publisher=Politika.rs |date = 21. 2. 2011. |accessdate = 26. 12. 2011.}}</ref>

Милорад Павић је Београду 1992. завештао све своје рукописе, књиге, библиотеку, и то постоји као легат у стану у ком је живео у Беоргаду.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:464355-Legat-Milorada-Pavica-jos-u-ilegali Легат Милорада Павића још у илегали („Вечерње новости“, 18. новембар 2013)]</ref> У [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] је његов легат први пут представљен јавности августа 2013. године.<ref>[http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:451452-Pavicevi-rukopisi-u-Narodnoj-biblioteci-Srbije Павићеви рукописи у Народној библиотеци Србије („Вечерње новости“, 29. август 2013)]</ref>

== Дела ==
# ''[[Палимпсести (књига)|Палимпсести]]'', песме, Београд 1967, 63 стр.
# ''[[Историја српске књижевности барокног доба (књига)|Историја српске књижевности барокног доба]]'', научна студија, Београд 1970, 527 стр.
# ''[[Месечев камен (књига)|Месечев камен]]'', песме, Београд 1971, 118 стр.
# ''[[Војислав Илић и европско песништво (књига)|Војислав Илић и европско песништво]]'', Нови Сад 1971, 367 стр.
# ''[[Гаврил Стефановић Венцловић (књига)|Гаврил Стефановић Венцловић]]'', научна студија, Београд 1972, 326 стр.
# ''[[Војислав Илић, његово време и дело (књига)|Војислав Илић, његово време и дело]]'', научна студија, Београд 1972, 346 стр.
# ''[[Гвоздена завеса (књига)|Гвоздена завеса]]'', приче, Нови Сад 1973, 222 стр.
# ''[[Језичко памћење и песнички облик (књига)|Језичко памћење и песнички облик]]'', огледи, Нови Сад 1976, 429 стр.
# ''[[Коњи светога Марка (књига)|Коњи светога Марка]]'', приче, Београд 1976, 159 стр.
# ''[[Историја српске књижевности Милорада Павића (књига)|Историја српске књижевности класицизма и предромантизма']]', научна студија, Београд 1979, 572 стр.
# ''[[Руски хрт (књига)|Руски хрт]]'', приче, Београд 1979, 215 стр.
# ''[[Нове београдске приче (књига)|Нове београдске приче]]'', Београд 1981, 360 стр.
# ''[[Душе се купају последњи пут (књига)|Душе се купају последњи пут]]'', Нови Сад 1982, 145 стр.
# ''[[Рађање нове српске књижевности (књига)|Рађање нове српске књижевности]]'', научна студија, Београд 1983, 631 стр.
# ''[[Хазарски речник]]''. Роман-лексикон у 100.000 речи, Београд 1984, 242 стр.
# ''[[Историја, сталеж и стил (књига)|Историја, сталеж и стил]]'', огледи, Нови Сад 1985, 281 стр.
# ''[[Предео сликан чајем (књига)|Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи]]'', Београд, 1988, 375 (525) стр.
# ''[[Изврнута рукавица (књига|Изврнута рукавица]]'', приче, Нови Сад 1989, 180 стр.
# ''[[Кратка историја Београда (књига)|Кратка историја Београда / -{A Short History of Belgrade}-]]'', Београд 1990, 68 стр.
# ''[[Унутрашња страна ветра|Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру]]'', Београд 1991, 115+98 стр.
# ''[[Историја српске књижевности Милорада Павића (књига)|Историја српске књижевности 2, 3, 4. (Барок, Класицизам, Предромантизам)]]'', научна студија, Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.
# ''[[Заувек и дан више (књига)|Заувек и дан више, позоришни јеловник]]'', драма, Београд 1993, 134 стр.
# ''[[Последња љубав у Цариграду|Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање]]'', Београд 1994, 195 стр.
# ''[[Шешир од рибље коже (књига)|Шешир од рибље коже. Љубавна прича]]'', Београд 1996, 80 стр.
# ''[[Стаклени пуж (књига)|Стаклени пуж. Приче са Интернета]]'', Београд, 1998, 154 + 12 стр.
# Милорад Павић, Јасмина Михајловић. ''[[Две которске приче]]'', Београд, „Дерета“, 1998, 52 + 71 стр.
# ''[[Глинена армија (књига)|Глинена армија]]'', Београд, „Интерпрес“, 1999. (Библиографско издање)
# ''[[Кутија за писање (књига)|Кутија за писање]]'', Београд, „Дерета“, 1999, 171 стр.
# ''[[Звездани плашт (књига)|Звездани плашт. Астролошки водич за неупућене]]'', Београд, „Дерета“, 2000, 186 стр.
# ''[[Страшне љубавне приче (књига)|Страшне љубавне приче, изабране и нове]]''. „Плато“, Београд, 2001, 215 стр.
# ''[[Врата сна и друге приче (књига)|Врата сна и друге приче]]''. „Дерета“, Београд, 2002, 196 стр.
# ''[[Прича о трави и друге приче (књига)|Прича о трави и друге приче]]''. „Дерета“, Београд, 2002, 187 стр.
# ''[[Девет киша и друге приче (књига)|Девет киша и друге приче]]''. „Дерета“, Београд, 2002, 202 стр.
# ''[[Царски рез и друге приче (књига)|Царски рез и друге приче]]''. „Дерета“, Београд, 2002, 266 стр.
# ''[[Седам смртних грехова (књига)|Седам смртних грехова]]''. „Плато“, Београд, 2002, 173 стр.
# ''[[Интерактивне драме Милорада Павића (књига)|Две интерактивне драме – Кревет за троје, Стаклени пуж]]''. „Дерета“, Београд, 2002, 150 стр.
# ''[[Две лепезе из Галате (књига)|Две лепезе из Галате – Стаклени пуж и друге приче]]''. „Дерета“, Београд, 2003, 167 стр.
# ''[[Невидљиво огледало – Шарени хлеб (књига)|Невидљиво огледало – Шарени хлеб]]'' (роман за децу и остале). „Дерета“, Београд, 2003, 84 + 70 стр.
# ''[[Уникат (књига)|Уникат]]''. „Дерета“, Београд, 2004, 170 стр.
# ''[[Плава свеска (књига)|Плава свеска]]''. „Дерета“, Београд, 2004, 118 стр.
# ''[[Интерактивне драме Милорада Павића (књига)|Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж]]''. „Дерета“, Београд, 2004, 274 стр.
# Јасмина Михајловић, Милорад Павић – ''[[Љубавни роман у две приче (књига)|Љубавни роман у две приче]]''. „Чигоја“, Београд, 2004, 63 стр.
# ''[[Прича која је убила Емилију Кнор (књига)|Прича која је убила Емилију Кнор]]''. (на српском и енглеском) „Дерета“, Београд, 2005, 44 + 50 стр.
# ''[[Роман као држава (књига)|Роман као држава и други огледи]]''. „Плато“, Београд, 2005, 176 стр.
# ''[[Свадба у купатилу|Свадба у купатилу – Весела игра у седам слика]]''. „Дерета“, Београд, 2005, 104 стр.
# ''[[Друго тело (књига)|Друго тело]]''. „Дерета“, Београд, 2006, 310 стр.
# ''[[Позориште од хартије (књига)|Позориште од хартије]]'', приче. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 240 стр.
# ''Друго тело'' (ново допуњено издање романа). „Euro Giunti“, Београд, 2008, 292 стр.
# ''[[Све приче Милорада Павића (књига)|Све приче]]''. Завод за уџбенике, Београд, 2008, 450 стр.
# ''[[Вештачки младеж (књига)|Вештачки младеж. Три кратка нелинеарна романа о љубави]]''. Матица српска, Нови Сад, 2009, 157 стр.

=== Адаптације Павићевих дела ===

==== Филм и телевизија ====
* ''[[Црвена краљица]]'' (играни ТВ филм), режија [[Мирослав Међимурец]], Србија, 1981.
* ''[[Византијско плаво]]'' (играни филм), режија [[Драган Маринковић (редитељ)|Драган Маринковић]], Србија, 1993.
* ''-{Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic}-'' (кратки, анимација), Марибел Мартинез Галиндо (-{Maribel Martinez Galindo}-), Мексико, 2008.
* ''Стеклянная лампа'' (играни филм), режија Николај Чепуришкин (Николай Чепурышкин), Русија, 2009.

==== Стрип ====
* ''[[Трећи аргумент]]'', сценариста [[Зоран Стефановић]], цртач [[Зоран Туцић]], „Бата“ — „Орбис“, Београд-Лимасол, 1995; серијализован и у ''Heavy Metal Magazine'', Њујорк, 1998-2000.

==== Музика ====
* „-{Prinsesse Atehs forsvundne digte}-“, камерно дело данског композитора Могенса Кристенсена (-{Mogens Christensen}-), 1991, 8′, по [[Хазарски речник|Хазарском речнику]]
* -{„Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani}-“, камерно дело М. Кристенсена, 1992, 11′, исто 
* „-{De khazariske spejle}-“, соло композиција М. Кристенсена 1991-1993, 14′, исто 
* [http://www.youtube.com/watch?v=f7fDfCko-sE „Ай, волна“] - песма руске групе „Мељница“ („Мельница“) је адаптација Павићеве приче „Дуга ноћна пловидба“. Музика О. Лишина и Наталија О`Шеј (Хелависа), речи Н. О`Шеј. Албум ''Зов крови'', 2006.
* „Молитва Рачана“, духовни концерт за мешовити хор и гудаче [[Светислав Божић|Светислава Божића]], на стихове [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврила Стефановића Венцловића]] и Милорада Павића. Премијерно извођено 2006. године у Санкт Петербургу, Русија, са оркестром и хором Капеле „Глинка“ и диригентом Владиславом Чернушенком.

=== Павић као преводилац ===
 
# А. С. Пушкин: ''Полтава'' (препев спева Милорад Павић – „Младост“, Београд 1949)
# А. С. Пушкин: ''Полтава'' (препевао Милорад Павић – Београд, „Ново Покољење“,1952)
# У Сананг: „Чичкови пупољци“ (''НИН'', 9. 1. 1995)
# Зеги: „Песме Делте“ (''НИН'', 9. 1. 1995)
# Мун Бим: „Месечина на Менделејском дворцу“ (НИН, 12. 6. 1995)
# Леон Дамас: „Ивице, Сећања“ (НИН, 2. 10. 1995)
# Бријер Жан: „Када смо се растали“ (''НИН'', 30. 10. 1995)
# Паул Нигер: „Месец“ (''НИН'', 30. 10. 1955, -{V}-, бр. 252.)
# Александар Пушкин: ''Евгеније Оњегин'' (препев и предговор)
# Александар Пушкин: ''Евгеније Оњегин''
# А. С. Пушкин: ''Село и друге песме''
# А. С. Пушкин: ''Драме, поеме, песме''
# Џорџ Гордон Бајрон: ''Изабрана дела: - Драмске поеме, спевови и песме''
# А. С. Пушкин: ''Борис Годунов, мале трагедије, бајке'' – коаутор
# Чарлс Симић: „Пиле без главе“
# А. С. Пушкин: „Песма о Црном Ђорђу“ (одломак)
# Џорџ Гордон Бајрон: „Манфред“ (одломак)

=== Књиге о Павићу ===
# Михајловић, Јасмина. Прилог за библиографију Милорада Павића, Београд, Просвета, 1991. pp. 231-305.
# -{Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic}-
# Кратка историја једне књиге; избор написа о роману лексикону у 100.000 реци „Хазарски речник“ од Милорада Павића
# Делић, Јован. Хазарска призма. Тумачење прозе Милорада Павића, Београд – Просвета, Досије; Титоград – Октоих
# -{Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman "Das Chasarische Wörterbuch"}-.
# Михајловић, Јасмина. ''Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића'', Београд, Просвета, 1992, 191 стр.
# Михајловић, Јасмина. ''Биографија и библиографија Милорада Павића'', Београд, Г
# -{Homann, Binja. ''Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics''}- 
# ''Савремена српска проза 5: Павић и постмодерна'', Трстеник, 1993 (1994″). (Миодраг Радовић, Зоран Глушчевић...)
# -{Ehrlich, Edeltraude. ''Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic'', Klagenfurt, D}-
# Михајловић, Јасмина. ''Био-библиографија Милорада Павића'', (засебно и као део књиге ''Анахорет у Њујорку'' у оквиру Сабраних дела) 
# Пијановић, Петар, ''Павић'', Београд, „Филип Вишњић“, 1998, 407 стр.
# Васић, Смиљка, ''Полазне основе новије српске прозе. Књ. 2. Хазарски речник Милорада Павића – фреквенцијски речник''
# Бабић, Сава, ''Милорад Павић мора причати приче'', Београд, „-{Stylos}-“, 2000, 191 стр.
# Поповић, Радован, ''Први писац трећег миленија: Животопис Милорада Павића'', Београд, Дерета, 2002, 233 стр.

=== Књиге разговора М. Павићем ===
# [[Милош Јевтић]]. ''Разговори са Павићем'', Београд, „[[Научна књига]]“, 1990, 128 стр.
# [[Ана Шомло]]. ''Хазари, или обнова византијског романа: Разговори са Милорадом Павићем'', Београд, БИГЗ, „Народна књига“, 1990, 189 стр.
# [[Лалас Танасис]]. ''Милорад Павић'', Солун, 1997, 1-30 стр.

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Књижевност|Фантастика}}
{{Commonscat|Milorad Pavić}}
* [http://www.khazars.com/ Званична страна]
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/index_c.html Павићева библиотека на пројекту Растко] 
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1145, Биографија на сајту САНУ]
* {{ИМДб име|id=nm0667638|name=Милорад Павић}}
* [http://www3.serbiancafe.com/lat/vesti/4/62326/spomenik-pavicu-u-moskvi.html Споменик Павићу у Москви]
* [http://www.human2stay.com/article.php?subaction=showfull&id=1240692820&archive=&start_from=&ucat=2& -{An interview with Milorad Pavić}- (en)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/113973/Preminuo-akademik-Milorad-Pavic Преминуо академик Милорад Павић („Политика“, 30. новембар 2009)]
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:258424-Prvi-pisac---novog-milenijuma Први писац новог миленијума („Вечерње новости“, 30. новембар 2009)]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Na-kraju-samoce-pochinje-smrt.sr.html Милорад Павић писац империјалне маште („Политика“, 3. децембар 2009)]
* [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=164802&title_add=Opro%C5%A1taj%20pesmama&kword_add=milorad%20pavic Опроштај песмама („Вечерње новости“, 7. децембар 2009)]
* [http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:331468-Spomenik-Miloradu-Pavicu Споменик Милораду Павићу („Вечерње новости“, 22. мај 2011)]
* [http://www.mudrosti.org/milorad-pavic Милорад Павић] - цитати 
* [http://www.avantartmagazin.com/tag/tema-broja-004/ Милорад Павић - тема броја,] приступљено 15. октобра 2016.

{{Павић}}

{{DEFAULTSORT:Павић, Милорад}}
{{Authority control}}

[[Категорија:Рођени 1929.]]
[[Категорија:Умрли 2009.]]
[[Категорија:Милорад Павић|!]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски научници]]
[[Категорија:Академици САНУ]]
[[Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а]]
[[Категорија:Добитници Седмојулске награде]]
[[Категорија:Добитници НИН-ове награде]]
[[Категорија:Добитници Андрићеве награде]]
[[Категорија:Српски писци фантастике]]
[[Категорија:Српски историчари књижевности]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Доктори наука]]
[[Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије]]
[[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]]