Приказ извора странице Анджеј Буковски

[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''

'''Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon'''

Писац чланка: [[Душан-Владислав Пажђерски]]

<hr>

Анджеј Буковски (Andrzej Bukowski, 1911-1997), кашупско-пољски историчар књижевности, културолог, фолклориста, публициста, популаризатор каш. културе, уредник, приређивач, друштвени делатник и организатор научног живота, професор на Гдањском и Торуњском универзитету.
[[Датотека:Bukowski.jpg|мини|лево|300п|Анджеј Буковски, Извор слике: zatokanauki.pl]]

== Биографија ==

Родио се у Старим Полашкима, поред градића Кошћежине (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Кошћежини (1931), подофицирску Школу артиљеријске резерве у Волињском Влођимјежу, а полонистику у Познању (1936). Још за време боравка у гимназији, као члан Удружења филомата, уређује два броја часописа „Једнодневка Удружења филомата”. После студија се запошљава торуњској Градској библиотеци. У то време је члан удружења Уметничко братство из Торуња, а од 1937. и уредник њиховог гласила „Поморјанска свеска”, у коме објављује сопствене рецензије и биограме. Према Ј. Божишковском (→), приволео је на сарадњу у том часопису „велику тројку” тадашњег младокашупског покрета – А. Мајковског (→), Ј. Карновског (→) и Л. Хејкеа (→). Сакупљајући у то време материјале за своју докторску дисертацију, допро је и до других кашупских делатника и писаца: Ф. Кренцког (→), Ф. Сенђицког (→), Т. Гулговског (→), Б. Сихте (→) итд. Године 1936. је био један од суоснивача Друштва љубитеља кашупског језика „Застава” („Stanica”), на чију иницијативу је приредио прво издање најзначајнијег кашупског прозног дела – романа А. Мајковског ''Живот и доживљаји Ремуса'' и написао опширан предговор. Буковски је у то време интензивно радио на промоцији кашупске културе и књижевности, како у споменутом Братству, тако и у Приморској редакцији Пољског радија. Сарађује тада са часописима „Кашуби”, „Картуска газета”, „Коћевје”, „Приморска реч”, „Декада”, „Бршљан”, „Приморски билтен” итд., а о Кашубима пише и на страницама познањских и бигдошких часописа. У том периоду су га, поред кашупског језика, књижевности, уметности, етнографије и историје, интересовале такође везе Кашупске Земље са Пољском, као и младокашупски покрет, судбина младе поморјанске интелигенције, покрет за еманципацију жена на Поморју, док је поред ''Ремуса'' за штампу приредио и ''Прозна дела'' Х. Дердовског (→).
[[Датотека:Regionalizm.jpeg|мини|десно|300п|''Кашупски регионализам'', Извор слике: allegro.pl]]

Године 1939. се бори у одбрамбеном рату, а када Немци окупирају Пољску, пребацују га у заробљенички логор, у коме остаје до завршетка рата. После 1945. се враћа у Пољску и поново бави кашупско-поморјанским питањима. У периоду 1945-1947. остварује успешну сарадњу са бидгошким часописом „Аркона” и „Јантар”, у којима објављује читав низ чланака посвећених Кашубима, а његова интересовања обухватају цело Поморје, које се тада поново нашло у оквиру пољских граница, од Торуња и Бидгошча, преко Гдањска до Шчећина. Године 1948. Балтички институт, у коме је тада радио, бива пребачен из Торуња, преко Бидгошча до Гдањска, а са њим се сели и Буковски са својом породицом. Те исте године брани докторску дисертацију на Познањском универзитету. У исто време је био председник Друштва пријатеља Кашупског музеја у Картузима и делатник Друштва пријатеља наука и уметности у Гдањску. Године 1950. запошљава се на Вишој педагошкој школи (претеча Гдањског универзитета) у Гдањску, а 1953. предаје на Торуњском универзитету. Нешто раније је започео сарадњу са „Балтичким дневником”, где у додатку „Путовања”, који уређује Ф. Фењиковски (→), објављује мноштво чланака посвећених кашупској књижевности и историји културе Поморја. У то време почиње сарадњу са ''Пољским биографским речником'', где, као једини, објављује одреднице посвећене људима са Поморја. Године 1950. се појављује у штампи његов докторат посвећен кашупском регионалном покрету, које представља његово најзначајније дело и дандас веома актуелно. 50. година Буковски у „Балтичком дневнику” уређује рубрику „Кашупски кутак/ризницу”, који представљају замену за кашупски часопис, а који, према Ј. Божишковском (→), треба да припреми терен за обнову кашупског покрета. Године 1956. Буковски је међу оснивачима најзначајније кашупске организација Кашупско-поморјанског савеза и као члан Главног одбора учествује у стварању идејно-политичке платформе организације. У исто време је ректор Више педагошке школе и шеф Кашуболошког одељења. Године 1958. постаје уредник новооснованих „Гдањских хуманистичких свезака”, рецензира и промовише кашупске књиге Ф. Сенђицког, Л. Ропела, Ј. Пјепке итд. Од 1956. непрестано ради на томе да се оснује Гдањски универзитет, од 1961, пуних 30 година, уређује „Гдањски годишњак”, један је од оснивача Музеја националне химне, у родном месту творца пољске националне химне, Кашуба, Ј. Вибицког (→). Промовисао је значајан број доктората, а међу њима значајних будућих професора гдањске полонистике и кашубиста: Ј. Джежџона (→), Ј. Дату, Ј. Сампа (→), К. Туро итд.
[[Датотека:Gdynia.jpg|мини|десно|300п|Монографија о Гдињи, Извор слике: allegro.pl]]

Најзначајнија дела: ''Веровања и легенде Кашупске Земље''; ''Везе Кашупске Земље са Пољском''; ''Кашупски божићни обичаји''; ''Борба Александра Мајковског за пољску Кашупску Земљу''; ''Непознати радови Хјероњима Дердовског''; ''Живот и стваралаштво Александра Мајковског''; ''Предговор'' у ''Прозним радовима'' Хјероњима Дердовског; ''Културна активност Кашуба''; ''Поморјани у пољској карактерологији''; ''Последњи од тројице младокашуба''; ''Савест кашупског регионализма''; ''Флорјан Ценова, творац кашупског регионализма''; ''Карактер некадашњих Поморјана''; ''Још по питању Ценове и ценовизма''; ''Кашупски регионализам. Научни, књижевни и културни покрет. Увод у историјску монографију''; ''Друштвени портрет творца младокашупског покрета''; са Ф. Мамушком и С. Шимборским, ''Кашупско појезерје''; ''Кашупски фолклористи XVIII, XIX и ХХ века''; ''Фолклористика Гдањског Поморја после 1945. године''; ''По питању превода „Ремуса”''; ''У вези са „кашупским питањем”''; ''Прва верзија романа Александра Мајковског о Ремусу''; ''Породица и родно село Флорјана Цејнове (на 150. годишњицу рођења)''; ''Флорјан Цејнова у хојњичкој гимназији (1831-1841). Студија из историје поморјанске просвете, конспирације и фолклористике''; ''Цејновијана у чешким збиркама''; ''Фолклористика Гдањског Поморја у време Оскара Колберга''; ''Два кашупска прозна писца: Аугустин Нецел и Јан Пјепка''; ''Књижевност Кашуба и о Кашубима''; ''Гдањско Поморје (од Цејнове до „Грифона”)''. 

Поред несумњивог доприноса кашупском покрету и кашупској култури, Буковски уједно представља изузетно контроверзну личност. У проучавању и описивању појединих елемената кашупског регионалног покрета, Буковски презентује њему својствен и специфичан став, који је често у оштром и полемичком сукобу са ставом који преовладава у кашупској средини. Наиме, Буковски стоји на становишту да кашупског језика нема, да је у питању дијалекат, иако самосвојан, затим оштро критикује за наводни сепаратизам представнике покрета тзв. Зжешењаца (Ј. → Трепчика, Ф. → Маршалковског). Отворено критикује издавачке иницијативе које сматра за претерано самосвојне и непримерене пројекте намењене једној регионалној групи, нпр. ''Кашупски бедекер/водич'' (1978), из пера Р. Островске (→) и И. Тројановске (→), затим ''Кашупску антологију'' (1973), коју је написао аустријски аутор Ф. Нојрајтер (→), као и антологију кашупске поезије ''Модра струна'' (1973); критички се односи према једном од најзначајнијих проучавалаца кашупског језика, Немцу Ф. Лоренцу (→). Познато је било и његово велико разочарење због крајње верзије докторске дисертације посвећене кашупској књижевности, његовог докторанта и познатог кашупског писца Ј. Джежџона (→) - ''Печат Сментека'' (1973). Није онда чудо што је Буковском била приписивана жеља да има монопол на истину о Кашубима. Буковски је, будући члан пољске комунистичке партије, заступао често крајње прорежимске ставове, који су свој појавни облик имали, рецимо, у писању подршке Стаљину или у отвореном  антиклерикализму. - 

Године 1971. Буковски је добио најзначајнију награду за пропагирање кашупске културе – Медаљу Столема, носилац је такође Златног крста за заслуге и Крста Ордена Реда пољског препорода.

== Дела (избор) ==
* A. Bukowski, ''Wierzenia i legendy Kaszub'', ''Druga jednodniówka Towarzystwa Filomatów prz Gimnazjum Klasycznem w Kościerzynie'', 1929, стр. 44-45.
* A. Bukowski, ''Związki Kaszub z Polską'', „Słowo Pomorskie”, 16/290/1936, стр. 4.
* A. Bukowski, ''Zwyczaje kaszubskie w czasie Bożego Narodzenia'', „Kaszuby”, 1/12/1936, стр. 1-2.
* A. Majkowski, ''Żëcé i przigodë Remusa. Zvjercadło kaszubskji'', red. '''A. Bukowski''' [?], Kartuze, 1936 [?].
* A. Bukowski, ''Pierwsza powieść kaszubska'', „Teka Pomorska”, 3-4/1936/15-19.
* A. Bukowski, ''Nieznane prace Hieronima Derdowskiego'', „Kaszuby”, 2/12/1937, стр. 1-4.
* A. Bukowski, ''Aleksandra Majkowskiego walka o polskie Kaszuby'', „Front Zachodni”, 6/4/1938, стр. 10-12.
* A. Bukowski, ''Życie i twórczość Aleksandra Majkowskiego. Przedmowa'', [y:] A. Majkowski, ''Pisma Aleksandra Majkowskiego'', т. 1: ''Żëcé i przigodë Remusa. Zvjercadło kaszubskji'', Toruń, 1938, стр. IX-XXIV.
* H. Derdowski, ''Pisma prozą'', red. '''A. Bukowski''' [?] Kartuzy, 1939.
* A. Bukowski, ''Przedmowa'', [y:] H. Derdowski, ''Pisma prozą'', red. '''A. Bukowski''' [?], Kartuzy, 1939, стр. III-XIV.
* A. Bukowski, ''Aktywność kulturalna Kaszubów'', „Arkona”, 1/1-2/1945, стр. 20.
* A. Bukowski, ''Pomorzanie w charakterologii polskiej. Uwagi ogólne i metodyczne'', „Instytut Bałtycki. Wydział Pomorzoznawczy. Komunikat Działu Informacji Naukowej”, 11/1945, стр. 1-4.
* A. Bukowski, ''Ostatni z trójcy młodokaszubów'' [Leon Heyke], „Arkona”, 1/11/1946, стр. 9-11.
* A. Bukowski, ''Sumienie regionalizmu kaszubskiego'' [Jan Karnowski], „Arkona”, 1/4/1946, стр.8-9.
* A. Bukowski, ''Florian Cenowa, twórca regionalizmu kaszubskiego. Szkic literacki'', „Jantar”, 1/1947, стр. ? (Gdańsk, 1947).
* A. Bukowski, ''Charakter dawnych Pomorzan'' [cz. 1-2], „Arkona”, 2/11-12/1947, стр. 8-9 и „Arkona”, 3/1-3/1948, стр. 15.
* A. Bukowski, ''Jeszcze w sprawie Cenowy i cenowizmu'', „Jantar”, 6/1/1948, стр. 72-74.
* A. Bukowski, ''Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej'', Poznań, 1950.
* A. Bukowski, ''Oblicze społeczne twórcy ruchu młodokaszubskiego'' [A. Majkowski], „Przegląd Zachodni”, 6/5-6/1950, стр. 435-451.
* A. Bukowski, F. Mamuszka, S. Szymborski, ''Pojezierze kaszubskie'', Warszawa, 1952.
* A. Bukowski, ''Folkloryści kaszubscy XVIII, XIX i XX wieku'', „Literatura Ludowa”, 1-2/1959, стр. 3-11.
* A. Bukowski, ''Folklorystyka Pomorza Gdańskiego po 1945 roku'', „Literatura Ludowa”, 4-6/1965, стр. 186-194.
* A. Bukowski, ''W sprawie przekładu „Remusa”'', [y:] ''Województwo gdańskie w XX-leciu Polski Ludowej. Księga referatów i materiałów sesji naukowej z 11-12 maja 1965'', Gdańsk, 1965, стр. 422-426.
* A. Bukowski, ''Wokół „kwestii kaszubskiej''”, [y:] ''Województwo gdańskie w XX-leciu Polski Ludowej. Księga referatów i materiałów sesji naukowej z 11-12 maja 1965'', Gdańsk, 1965, стр. 411-414.
* A. Bukowski, ''Pierwsza wersja powieści Aleksandra Majkowskiego o Remusie'', „Gdańskie Zeszyty Humanistyczne. Prace Pomorzoznawcze”, 14/1965, стр. 157-182.
* A. Bukowski, ''Rodzina i wieś rodzinna Floriana Ceynowy (w 150 rocznicę urdozin)'', „Gdańskie Zeszyty Humanistyczne. Prace Pomorzoznawcze”, 15/1967, стр. 139-180.
* A. Bukowski, ''Florian Ceynowa w gimnazjum chojnickim (1831-1841). Studium z dziejów oświaty, konspiracji i folklorystyki pomorskiej'', „Rocznik Gdański”, 26/1967, стр. 73-157.
* A. Bukowski, ''Ceynoviana w zbiorach czeskich'', „Rocznik Gdański”, 27/1968, стр. 287-296.
* A. Bukowski, ''Florian Ceynowa Stanisław (1817-1881)'', [y:] ''Literatura pozytywizmu i Młodej Polski. Hasła ogólne, hasła osobowe, A-F'', oprac. zespół pod kier. Z. Szweykowskiego, J. Maciejewskiego, ''Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut'', t. 13, Warszawa, 1970, стр. ?
* A. Bukowski, ''Heyke Leon (1885-1939)'', [y:] ''Literatura pozytywizmu i Młodej Polski. Hasła osobowe, G-Ł'', oprac. zespół pod kier. Z. Szweykowskiego, J. Maciejewskiego, ''Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut'', t. 14, Warszawa, 1973, стр. ?
* A. Bukowski, ''Jan Karnowski (1886-1939)'', [y:] ''Literatura pozytywizmu i Młodej Polski. Hasła osobowe, G-Ł'', oprac. zespół pod kier. Z. Szweykowskiego, J. Maciejewskiego, ''Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut'', t. 14, Warszawa, 1973, стр. ?
* A. Bukowski, ''Folklorystyka Pomorza Gdańskiego za czasów Oskara Kolberga'', [y:] ''Oskar Kolberg na Pomorzu Gdańskim. W setną rocznicę pobytu'', Gdańsk, 1976, стр. 35-66.
* A. Bukowski, ''Aleksander Majkowski (1876-1938)'', [y:] ''Literatura pozytywizmu i Młodej Polski. Hasła osobowe, M-Ś'', oprac. zespół pod kier. Z. Szweykowskiego, J. Maciejewskiego, ''Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut'', t. 15, Warszawa, 1977, стр. ?
* A. Bukowski, ''Franciszek Sędzicki (1882-1957)'', [y:] ''Literatura pozytywizmu i Młodej Polski. Hasła osobowe, M-Ś'', oprac. zespół pod kier. Z. Szweykowskiego, J. Maciejewskiego, ''Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut'', t. 15, Warszawa, 1977, стр. ?
* A. Bukowski, ''Dwaj prozaicy kaszubscy: Augustyn Necel i Jan Piepka'', [y:] ''Literatura Gdańska i ziemi gdańskiej w latach 1945-1975. Sesja naukowa, Gdańsk 21-23 III 1977'', red. A. Bukowski, Gdańsk, 1979.
* A. Bukowski, ''Literatura Kaszubów i o Kaszubach'', [y:] ''Pojezierze kaszubskie. Praca zbiorowa'', red. B. Augustowski, Gdańsk, Wrocław, 1979, стр. 379-410.
* A. Bukowski, ''Pomorze Gdańskie (od Ceynowy do „Gryfa”)'', [y:] ''Dzieje folklorystyki polskiej 1864-1918'', red. H. Kapeluś, J. Krzyżanowski, Warszawa, 1982, стр. 391-419.
* A. Bukowski, ''Listy Aleksandra Majkowskiego do siostry Franciszki z lat 1910-1918'', „Rocznik Gdański”, 51/2/1991, str. 164?
* A. Bukowski, ''Korespondencja literata i lekarza Aleksandra Majkowskiego z mistrzem krawieckim Władysławem Berkanem'', „Rocznik Gdański”, 53/1/1993, стр. 159?
* K. Kantak, ''Wspomnienia o Aleksandrze Majkowskim'', oprac. '''A. Bukowski''', „Rocznik Gdański”, 53/2/1993, стр. 17?
* A. Bukowski, ''Pobłocki Gustaw (1840-1915), ks. katolicki, kaszubski leksykograf, literat'' [?], [y:] ''Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślanskiego'', t. 2, red. Z. Nowak, Gdańsk, 1997, стр. 445-448.
* A. Bukowski, ''Życie i twórczość Aleksandra Majkowskiego'', [y:] A. Majkowski, ''Żëcé i przigòdë Remùsa. Zwiercadło kaszëbsczé'', Gdańsk, [2005], стр. 5-15.

== Литература ==

* E. Kamińska, J. Pałkowska, ''Z historii badań nad gwarami kaszubskimi'', „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 342-391.
* J. Borzyszkowski, ''Bukowski Andrzej. Kalendarium życia i działalności prof. Andrzeja Bukowskiego'', „Zeszyty Naukowe Wydziału Humanistycznego UG. Prace Historycznoliterackie, 10-11/1986, стр. 11-30.
* J. Borzyszkowski, ''Andrzej Bukowski'', „Pomerania”, 2/1998, стр. 46-50.
* J. Samp, ''Profesor Andrzej Bukowski. Filolog, pomorzoznawca, edytor'', „Rocznik Gdański”, 58/1/1998, стр. 5-10.
* ''Bukowski Andrzej'', [y:] T. Bolduan, ''Nowy bedeker kaszubski'', Gdańsk, 1997, стр. 40-42.
* A. Kuik-Kalinowska, D. Kalinowski, ''Od regionalizmu „małej ojczyzny”. O literaturze kaszubskiej w ujęciu Andrzeja Bukowskiego i Zbigniewa Zielonki'', [y:] A. Kuik-Kalinowska, D. Kalinowski, ''Od Smętka do Stolema. Wokół literatury Kaszub'', Gdańsk-Słupsk, 2009, стр. 11-27.

== Препоручени линкови ==
* https://pl.wikipedia.org/wiki/Andrzej_Bukowski (пољски)


{{DEFAULTSORT:Буковски, Анджеј}}
[[Категорија:Кашупски биографски лексикон]]
[[Категорија:Текстови Душана-Владислава Пажђерског]]
[[Категорија:Текстови под израдом]]