Приказ извора странице Роман Ј. Джежџон

[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''

'''Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon'''

Писац чланка: [[Душан-Владислав Пажђерски]]

<hr>

'''Роман Јан Джежџон (Roman Jan Drzeżdżon''', каш. '''Róman Jón Drzéżdżón''', чит. '''Руман Јун Джижџун, 1972)''', кашупски писац, новинар, публициста, музејски радник, делатник и популаризатор кашупске културе. 

== Биографија ==
Рођен у Стажину, у околини градића Пуцка (северна Кашупска Земља). Основну школу је завршио 1987. у Стажину, трогодишњу струковну школу 1990. у Клањину, а средњу техничку са матуром 1993. такође у Клањину. Године 2013. завршава мастер студије из новинарства и комуникације на Гдањском универзитету, а 2019. завршава последипломске студије за кашупске наставнике на Поморјанској академији у Слупску. 

У почетку, од 1993. ради као столар, а затим у периоду 1996-2012. као специјалиста за каш. језик и културу у Музеју пуцког краја Флорјана Цејнове у Пуцку, а од 2012. до данас, на истој функцији, у најзначајнијој кашупској културној и музејској институцији – Музеју кашупске музике и писане речи у Вејхерову. 

Организатор је неколико значајних изложби, нпр. ''Прича о Јану Патоцку, сину колара из Стшелна'' (2006), ''Кашупски бестијаријум'' (2013), ''Ово је краће, оно је дуже – трагом „Кашупских нота”'' (2014), ''Кашупски стрип'' (2018) итд. 

Учесник је свих значајних годишњих каш. манифестација и стални коментатор кашупског културног и друштвеног живота, што се пре свега огледа у његовој публицистици. У периоду 2000-2003. је сарађивао са недељником „Приморске новине” („Gazeta Nadmorska”), где је објављивао разне новинарске текстове, песме, интервјуе, извештаје; у периоду 2002-2006. са месечником „Кашупски препород” („Kaszëbskô Òdroda”) - извештаји, поезија, проза; у периоду 2005-2011. са недељником „Север” („Norda”) - стална рубрика ''Приче Белака'' (''Gôdczi Bëlôka'') и од 2005. до данас са месечником „Померанија” - стална рубрика ''Са стране'' (''Z bùtna''), коментари, поезија, лекције кашупског језика. Најзначајнији је његов блог ''Белак'' (''Bëlôk'' - Кашуб који говори „белачким” говором, у коме се кашупски глас „ł” изговара као „l”), где Джежџон води прецизну и занимљиву хронику кашупске културе. Данас тај блог представља праву малу енциклопедију кашупске културе. Джежџон је оснивач (2000), a у периоду 2002-2011. био сарадник и активни учесник у пројекту-годишњаку посвећеном младим кашупским ауторима - „Пролеће” („Zymk”), у коме је oбјављивао своју поезију, приповетке, преводио и лекторисао текстове. 

Као ангажовани радник у култури Джежџон је био оснивач кашупског кабареа „Фиф” (2001), вишегодишњи организатор конкурса за децу и омладину „Да се не заборави језик наших предака” Јана Джежџона (…), члан жирија у рецитаторским и правописним конкурсима (...), популаризатор стваралаштва севернокашупских писаца Ј. Джежџона (→), А. Буђиша (→), Ј. Билота (→), Ј. Патоцка (→), члан Савета за Кашупски језик (2006-2011), преводилац текстова са пољског на кашупски језик, лектор за кашупски језик на последипломским студијама за кашупске наставнике на Гдањском универзитету (…) и Поморјанској академији из Слупска, модератор на бројним промоцијама дела кашупске књижевности, године 2018. члан жирија Поморјанске књижевне награде. 

После 2000. године Джежџон је аутор бројних књижевних, популаризаторских, публицистичких и научних дела: приповетка: С''лике из живота Јузефа Бјалка'' (2001); заједно са Г. Шрамкеом, ''Мали пољско-кашупски речник'' (2003, 2006, 2011); песме: ''Неколико речи… од мене намењене Теби'' (2004); заједно са П. Ћисковским, ''Перо за голицање'' (2004); заједно са Г. Шрамкеом, ''Дивље гуске. Антологија кашупске поезије'' (2005); избор и превод: А. Буидзиш, ''Дела'' (2005); избор и превод: Ј. Патоцк, ''Шале гњежџевских сељака'' (2006); приповетка ''Кашупске слике'' (2006); ''М@ немој! Још к@ко! Песме за смех и осмех'' (2008); приповетка: ''Пријем, Вешчегура, полтерабенд'' (2008); ''Информације или кашупско АБЦ… Неколико речи о Кашубима и њиховој земљи'' (2009); ''Кашупски бурмут и производи од рога'' (2009); редакција: Б. Стелмаховска, ''Обичаји рибара пољске обале Балтичког мора'' (Bożena Stelmachowska, Zwyczaje rybaków polskiego Wybrzeża Bałtyku, 2009); чланак: ''Кашупске ноте – успомена из Кашупске Земље са грешкама'' (2009); ''Компјутерски патуљци. Приче и песме за децу'' (2010); ''Антун Пипер - писац из Буера'' (2010); заједно са Т. Фопкеом, ''Разговори Румка и Тумка. Коментари са полице'' (2010); редакција: А. Пјепер (→), ''Докле око сеже… изабране песме'' (2011); превод на каш: Ј. Джежџон, ''Бајке'' (2012); чланак: ''Превод научног и публицистичког стила – примедбе практичара'' (2012); чланак: ''Познати Кашуби, синови пуцког краја'' (2013); историјат музиколошко-културолошке појаве: ''Ово је кратко, оно је дуго… Путовања трагом илустрованих нота'' (2014); збирка: ''Алеја кашупских легенди'' (2015); редакција и превод: А. Домињик (→), ''Домињикове приче'' (2015); новела: ''Наша крв'' (2015); књига за децу: ''Марјолка и њени доживљаји'' (2017); заједно са Т. Фопкеом, ''Супротности Румка и Тумка. Сакупљени фељтони'' (2017); ''Лажни пријатељи? О двонедељнику „Пријатељ кашупског народа”, месечнику „Тамо и овамо”, као и календару „Верни земљак”'' (2018); чланак: ''Рак у поморјанској народној књижевности'' (2018); чланак: ''Пагански сакропоп у поморјанском и кашупском стрипу'' (2019). 

Джежџоново стваралаштво се реализује у три облика: поезији, приповеткама и фељтонистици. Његова поезија има различите појавне облике: говори о свакодневним радњама, ироничан је, лудичан и рефлексиван. Његове последње приповетке су прилично бруталистички настројене, а ''Наша крв'' даје сурову ретроспективу новије каш. историје, као догађаје натопљене крвљу њених учесника. Поред својих редовних коментара кашупског друштва на свом блогу и редовном месечном коментару у часопису „Померанија”, Джежџон са Т. Фопкеом издаје две збирке фељтона-есеја у којима на различите и често супротстављене начине коментаришу разноврсне модерне појаве које запљускују кашупску заједницу, супротстављајући се ужурбаности света, нејасним ставовима и просечности. 

Добитник је бројних награда: награда на песничком конкурсу Изабеле Тројановске (1999), добитник више награда на конкурсу Јана Джежџона за кашупску прозу (1999, 2005, 2006, 2014, 2016, 2018), више награда на кашупском сајму књига Костерина (2005, 2008, 2010, 2015, 2018), награду „Искра Ормуздова” (2002), новинарску стипендију Изабеле Тројановске (2007), најважнију награду за пропагирање кашупске културе „Медаљу Столема” (2009), добитник награде за деловање у корист кашупске културе (2013), стипендију Министарства културе за књижевност итд.

== Дела ==
* R. Drzeżdżon, ''Òbrôzczi z żëcégò Józefa Białka'', ??, 2001.
* R. Drzeżdżon, G. J. Schramke, ''Słowniczek polsko-kaszubski'', Gdynia, 2003, 2004, 2006, 2011.
* R. Drzéżdżón, ''Czile slów… òd mie dlô Ce'', Gdiniô, 2004.
* P. Ciskowski, R. Drzeżdżon, ''Kaszubski Kabaret FiF przedstawia: Pióro do gilgania. Kaszëbsczi Kabaret FiF przedstôwiô: Pióro do gëldzeniô'', tł. na j. polski R. Drzeżdżon, Gdynia, 2004.
* ''Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.)'', przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2005.
* A. Bùdzysz, ''Dokôzë. Kaszëbsczi mònografie'', zrëch. R. Drzéżdżón, Gdiniô, 2005.
* J. Patock, ''Figle gniéżdżewsczich gbùrów. Ze stôrima pòwiôstkama napisôł Wùj Wrëk'', [red. R. Drzeżdżon?], Puck-Wejherowo, 2006.
* R. Drzeżdżon, ''Kaszubskie obrazki'', ??, 2006.
* R. Drzéżdżónk, ''@laże! @lano! Wiérztczi do smiéchù a ùsmiéchù'', Gdiniô, 2008.
* R. Drzédżón?, ''Przëjãcé, Wëszczegóra, Pòlterabend'', ??, 2008.
* R. Drzeżdżon, ''Klëka albo kaszubskie ABC… Kilka słów o Kaszubach i ich ziemi'', Gdynia, 2007, 2009.
* ''Kaszubskie tabaka i rogarstwo'', 2009.
* ''Kaszëbsczé nótë – pamiątka z Kaszub z felama'', 2009.
* ''Kòmpùtrowé krôsniã. Pòwiôstczi i wiérztczi dlô dzôtków'', 2010.
* R. Drzeżdżon, ''Antón Piéper - pisôrz z Bòru'', „Zapiski Puckie”, 9/2010, 62-66.
* ''Rómka & Tómka kôrbiónka. Z felietónowi pòlëcë'', 2010.
* A. Pieper, ''Jak òkã sygnąc… wiérztë wëbróné'', 2011.
* J. Drzeżdżon, ''Baśnie. Brawãdë'', 2012.
* ''Przełożënk nôùkòwégò ë pùblëcysticznégò stilu – ùwôdżi praktika'', 2012.
* ''Wielcy Kaszubi synowie Ziemi Puckiej'', 2013.
* ''To je krótczé, to je dłudżé… Wędrówki szlakiem obrazkowych nut'', 2014.
* ''Aleja legend kaszubskich'', 2015.
* A. Dominik, ''Domienikòwé pòwiôstczi. Opowieści Dominika'', 2015.
* R. Drzéżdżón, ''Naju krewia'', 2015.
* ''Mariolka i ji przigòdë'', 2017.
* ''Rómka & Tómka przecywiónka. Felietónë pòzebróné'', 2017.
* ''Fałszywi przyjaciele? O dwutygodniku „Przyjaciel Ludu Kaszubskiego”, miesięczniku „Bënë ë buten” oraz kalendarzu „Vjérni Naszińc”'', 2018.
* ''Rak w pomorskiej literaturze ludowej'', 2018.
* ''Sacropop pogański w pomorskim i kaszubskim komiksie'', 2019.

== Литература ==
* 
* 

== Препоручени линкови ==
* 
* 


{{DEFAULTSORT:Джежџон, Роман}}
[[Категорија:Кашупски биографски лексикон]]
[[Категорија:Текстови Душана-Владислава Пажђерског]]
[[Категорија:Текстови под израдом]]