Приказ извора странице Стефан Аполинари Бјешк

[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''

'''Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon'''

Писац чланка: [[Душан-Владислав Пажђерски]]

<hr>

'''Стефан Аполинари Бјешк (пољ. Stefan Аpolinary Bieszk, каш. Sztefan Apòlinari Bieszk, изг. Штефан Апуелинари Бјешк, 1895-1964)''', каш. писац, наставник, публициста, делатник.
[[Датотека:Bieszk.jpg|мини|лево|300п|Стефан Бјешк у униформи скаута, Извор слике: historiachojnic.pl]]

== Биографија ==
[[Датотека:Bieszk2.jpeg|мини|десно|300п|Стефан Бјешк, Извор слике: sm-chojnice.pl]]
Родио се Фрибургу, у Немачкој, где је студирао класичну филологију, коју је завршио после 1. светског рата на Познањском универзитету, 1920. године. Дом његовог оца у Фрибургу је представљао оазу пољске и кашупске културе, коју су посећивали бројни земљаци на студијама у иностранству (између осталих каш. делатници → Јан Карновски и → Леон Хејке). По стварању нове Пољске, после 1. светског рата, Бјешк се са породицом сели у каш. град Хојњице, где његов отац постаје директор гимназије 1920. године. Сам Б. у тој истој школи добија 1923. место наставника латинског и грчког језика. Поред педагошког рада, Б. се посвећује образовању деце у духу скаутског покрета, у коме остаје активан целог живота. Обилази све крајеве Кашупске Земље у потрази за благом народне културе: народним приповеткама, песмама, керамиком, везом, посуђем од плетера итд. Из тог времена порекло воде његове песме посвећене лепотама кашупске природе, за које је сам компоновао музику, као и три драме написане на пољском и посвећене граду Хојњице: ''Свештеничком крвљу'' (''Krwią kapłańską'', 1928), ''Јуриш на Хојњице'' (''Szturm na Chojnice'', 1930) и ''Теби Домовино'' (''Tobie Ojczyzno'', 1930). Од 1934. године почиње да сарађује са часописом „Кашупски савез”, који је у тадашњој Пољској био осумњичен за сепаратизам. Међу тзв. зжешењцима (назив настао од каш. наслова споменутог часописа: „Zresz Kaszëbskô”) стиче статус научног саветника и главног идеолога, а у часопису објављује и чланке о кашупском правопису, историјским, лингвистичким и књижевним проблемима. Власти га те исте године, пребацују у Замошћ, на југоистоку Пољске, да би га одвојили од центра кашупског народног покрета, али он не прекида сарадњу са својим истомишљеницима. Из тог времена потичу његова најзначајније дела, кашупски сонети, писани на кашупском језику, које је објављивао у различитим часописима („Забори”, „Поморјанска свеска”, „Кашупски савез” итд.), а као књига су издати тек 1975. под називом ''Кашупски сонети''. Године 1937. се поново враћа на Поморје и ради као наставник у градићу Хелмну (кујавско-поморјански крај). По завршетку 2. светског рата, радећи као наставник у Хелмну, Б. се одмах активно укључује у токове струјања кашупске народне мисли. Објављује у различитим часописима на пољ. и каш. језику. У време најжешћег стаљинизма, власти га 1950. године преносе на рад у основну школу, а 1952. му забрањују свако деловање у просвети. До 1954. године се издржава физичким радом и повремено предаје у Пелплинској богословији, када га хапсе и осуђују на 14 месеци затвора као „непријатеља народне власти”. Због старости и слабог здравственог стања бива пуштен после 7 месеци (1955). Године 1956. се налази у редовима оснивача најзначајније кашупске организације Кашупско-поморјанског савеза и поново почиње да објављује у његовом органу „Кашупска Земља” (1957-1961), а 1957. одлази у пензију. Кашупска дела Б. су објављивана, после његове смрти, у антологијама: ''Ми смо са мора'' (''Ma jesma od morza'', 1963, ''Антологија савремене народне поезије'' (''Antologia współczesnej poezji ludowej'', 1967), ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''Другарске песме'' (''Drëszny spiewë'', 1977), ''Кашупске коледе и празничне песме'' (''Kaszëbsczié kolędë a godowé spiéwë'', 1982) и ''Дивље гуске. Антологија кашупске поезије (до 1990. г.)''. У рукопису је оставио три „шолобулке” (каш. назив за веселе драмске игре): ''Покорна Ружа'', ''Ковач Чаробњак'' и (заједно са Ружом Бронк) ''Пољски миш''.
[[Датотека:Bieszk.Pro memoria.jpg|мини|десно|300п|''Про меморија. Стефан Бјешк'', Извор слике: czec.pl]]

Бјешк је написао преко 40 сонета, а њихов стил је патетичан и помало надмен, а језик подсећа на дела осталих „зжешењаца” и није га лако разумети, али када се савлада језичка баријера на видело излазе сугестивне слике и узвишене мисли. Лепота Кашупске земље за Бјешка представља сву срећу, алфу и омегу живота, исходиште свих његових промишљања. Бјешк указује на истинску љубав према домовини, на унутрашње везе са њом, на оно што је у тој вези добро и божанско. Веза са Богом и природом, вечити божански закони, савршени поредак света – за њега су суштина живота. Што се тиче његових публицистичких погледа, треба рећи да према Бјешку кашупски није дијалекат пољског језика, већ самосталан словенски језик, да Кашуби представљају једине потомке некадашњих Велета и Поморјана. На крају, може се закључити да је, неспорно, својим сонетима Бјешк обогатио кашупску књижевност.


Бјешк се у периоду после другог светског рата, између осталог, посветио стварању кашупске правописне норме. Његови пројекти кашупског правописа су примењени у неколико књига које је приредио, а његов усавршени предлог је прихватила Језичка комисја Кашупско-поморјанског савеза 1959. године.

== Дела ==
* S. Bieszk, ''Sonety kaszubskie'', oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 1975.
* ''Sztefan Apòlinari Bieszk'', [y:] ''Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.)'', Gdiniô, 2004, стр. 84-89.
* веселе сценске игре: ''Pòkornô Roża'', ''Kòwôl Czarownik'' (рукописи).
* весела сценска игра: (са Р. Бронк): ''Polno mësz'' (рукопис).

== Литература ==
* ''Stefan Bieszk'', [y:] ''Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej'', [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, стр. 312-313.
* ''Bieszk'', [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, ''Bedeker kaszubski'', Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 23-24.
* ''Стэфан Бешк (1895-1964)'', [y:] ''За даляглядам край Сталемаў. Вершы'', пер. А. Траяноўскага, Мінск, 1980 стр. 119.
* ''Stefan Bieszk'', [y:] F. Neureiter, ''Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu'', tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982 стр. 189-193.
* J. Borzyszkowski, ''Stefan Bieszk (1895-1964) – działacz i poeta kaszubski'', „Pomerania”, 5/1985, стр. 18-21.
* ''Stefan Bieszk'', [y:] J. Drzeżdżon, ''Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa'', 1986, стр. 193.
* ''Bieszk Stefan'', [y:] ''Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego'', red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр.109-110.
* ''Bieszk Stefan'', [y:] T. Bolduan, ''Nowy bedeker kaszubski'', Gdańsk, 1997, стр. 24-25.
* ''Sztefan Apòlinari Bieszk (1895-1964)'', [y:] ''Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.)'', Gdiniô, 2004, стр. 84-85.
* ''Stefan Bieszk (1895-1964) – działacz i poeta kaszubski'', [y:] J. Borzyszkowski, ''O historii literatury kaszubskiej i jej twórcach'', Gdańsk, 2011, стр. 457-474.
* S. Bieszk, ''Życiorys [własny] Stefana Bieszka z 1921 roku'', [y:] ''Pro memoria. Stefan Bieszk (1895-1964)'', oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2013, стр. 22-30.
* J. Borzyszkowski, ''O prof. Stefanie Bieszku i jego życiu, także po śmierci'', [y:] ''Pro memoria. Stefan Bieszk (1895-1964)'', oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2013, стр. 7-16.
* ''S. Bieszk'', [y:] J. Tréder, ''Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie'', Gduńsk 2014 (2. попр. и прош. изд.), стр. 67-69.
* ''Stefan Bieszk'', [y:] S. Janke, M. Tamkun, ''Poczet pisarzy kaszubskich'', Wejherowo 2016, стр. 25.
* ''S. Bieszk'', [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, ''Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura'', Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 158-163.


== Препоручени линкови ==
* https://pl.wikipedia.org/wiki/Stefan_Bieszk (пољски)
* https://csb.wikipedia.org/wiki/Sztefan_Bieszk (кашупски)


{{DEFAULTSORT:Бјешк, Стефан Аполинари}}
[[Категорија:Кашупски биографски лексикон]]
[[Категорија:Текстови Душана-Владислава Пажђерског]]
[[Категорија:Текстови под израдом]]