Приказ извора странице Антоњи Абрахам

[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''

'''Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon'''

Писац чланка: [[Душан-Владислав Пажђерски]]

<hr>

Антоњи Абрахам (Antoni Abraham, 1869-1923) био је делатник кашупског друштвеног покрета, оснивач народних друштава, будилац народне свести.

== Биографија ==

Родио се у Пуцком срезу (север Кашупске Земље). Свест о потреби буђења словенске националне свести у Пруској стиче у родитељском дому и преузима од католичких свештеника у раној младости. Са 16 година путује по кашупским селима у потрази за послом, где стиче слику о тешком животу кашупског сељака, што га подстиче на даљи друштвено-политички рад. Пруске власти, у то време, отежавају рад на ширењу народне свести и забрањују јавно коришћење пољског језика (о кашупском није било ни говора). А. је често кажњаван за држање ватрених говора у одбрану интереса Кашуба и католичке цркве. До 1914. је покренуто око 40 политичких процеса против њега. - А. је покушавао да ради разне послове, а до 1909. налази извесну економску стабилност у познатом летовалишту Сопот, али, како притисак пруских власти не јењава, сели се те исте године у историјску гдањску четврт Олива. Запошљава се као представник фабрике Сингер, што му омогућава да легално путује по Кашупској Земљи, често пешке, колпортује штампу и књиге и организује народне скупове. На његову иницијативу у то време настаје велики број народних друштава у Кашупској Земљи: у Пуцку, Реди, Вејхерову, Гдињи итд. Код Кашуба стиче велику популарност због својих живописних говора које држи на каш. језику, па га често називају и „кашупским краљем”. Његову плодну делатност прекида 1. св. рат, а 1916. је послат на француски фронт, где је рањен. По повратку 1918. године ради као чувар у банци и наставља своју политичку делатност, јер Поморје постаје део Пољске тек после 1920. године. Укључује се у рад пољског Поткомисаријата Врховног народног савета, који има тада за циљ да делује у правцу прикључења Поморја и Кашупске Земље Пољској, супротстављајући се све већој немачкој пропаганди која је покушава да докаже да Кашуби желе да остану у новоствореном Рајху. Поткомисаријат шаље у Париз највероватније 3 делегата (међу којима и Абрахама), са задатком да представницима великих сила дају доказе да Кашуби желе да се прикључе Пољској. Кашупска делегација са великим тешкоћама стиже на одредиште, а пољски представници (на челу са познатим пијанистом И. Падеревским) јој омогућавају да разговарају са бројним страним делегацијама и страним дописништвима, што, између осталог, доприноси, поред бројних других утицаја, до одлуке да се појас насељен Кашубима, у залеђу града Гдањска (Кашупска Земља), додели Пољској и Пољска изађе на море. - 1920. године Абрахам се сели у Гдињу, тада мало рибарско насеље и туристичку дестинацију. Тамо наставља своју политичку делатност, примећујући да до уједињења Кашупске Земље са Пољском не долази без проблема. Пољске власти дискриминишу локално становништво и на кључна места постављају углавном десељенике из других крајева Пољске, који не схватају кашупски менталитет, њихову прошлост и традиције. Абрахама све то јако погађа и своје сународнике наговара да уче пољски језик и да се образују у новим околностима. Агитовао је да се у Гдињи изгради нова пољска лука (јер је Гдањск фактички припао Немцима). - Године 1922. добија Орден пољског препорода, а следеће године умире. Сахрањен је на гробљу у најстаријем делу Гдиње – Оксивју, уз почасти, а његов погреб се претворио у велику народну манифестацију, у коме учешће узимају бројни Кашуби из свих делова Кашупске Земље и делегати из Пољске. 

Његовим именом су назване улице готово у сваком градићу Кашупске Земље, као и у Гдањску, Гдињи и Сопоту. Познати каш. и поморски писац Аугустин Нецел у свом роману Машопи (Maszopi, 1958), описује на идеализован начин догађаје из живота Абрахама и његов боравак у Паризу. Кућа у којој је становао у Гдињи је пуно година представљала главни изложбени простор градског музеја, а у Пуцку и Гдињи (на Кашупском тргу) су му подигнути монументални споменици. Гдињска филијала главне кашупске организације – Кашупско-поморјански савеза, додељује престижну награду „Сребрна Абрахамова бурмутица”, за истакнуто деловање у интересу Кашупске Земље. - Абрахам је као дописник „Гдањских новина” оставио на њеним страницама низ агитационих чланака у периоду између два рата.

== Литература ==

* A. Bukowski, ''Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej'', Poznań, 1950, стр. 272, 275.
* ''Abraham'', [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, ''Bedeker kaszubski'', Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 6-8.
* ''Abraham'', [y:] F. Mamuszka, ''Bedeker sopocki'', Gdańsk, 1981, стр. 7-11.
* A. Bukowski, ''Abraham Antoni'', [y:] ''Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny'', Warszawa, 1984, т. 1, стр. 1.
* T. Bolduan, ''Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie'', Gdańsk, 1989.
* B. Cygler, ''Abraham Antoni'', [y:] ''Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego'', red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 17-18
* ''Abraham Antoni'', [y:] T. Bolduan, ''Nowy bedeker kaszubski'', Gdańsk, 1997, стр. 9-12.

== Препоручени линкови ==
* [https://pl.wikipedia.org/wiki/Antoni_Abraham Antoni Abraham]
* https://csb.wikipedia.org/wiki/Ant%C3%B3n_%C3%94bram
* http://www.sni.edu.pl/proj/adam/abraham/king_pl.htm
* https://www.gdynia.pl/o-gdyni/gdynski-panteon,3576/abraham-antoni-1869-1923,365317
* https://historia.trojmiasto.pl/Antoni-Abraham-pierwszy-krol-Kaszubow-n134734.html
* http://wyborcza.pl/alehistoria/7,121681,23914311,janusz-gajos-jako-krol-kaszubow-w-kamerdynerze-filipa.html?disableRedirects=true

{{DEFAULTSORT:Абрахам, Антоњи}}
[[Категорија:Кашупски биографски лексикон]]
[[Категорија:Текстови Душана-Владислава Пажђерског]]
[[Категорија:Текстови под израдом]]