Антиутопије у словенским књижевностима

Антиутопије у словенским књижевностима, Београд

Janus, Научно друштво за словенске уметности и културе, 1999. – 175 с. – (Словенска капија : зборници ; 1)

С а д р ж а ј: Садржај: [5]; Дарко Сувин: Утопизам од оријентације до акције: 7–40; Јанина Салајчик: На почецима руске антиутопије 20. века „Република Јужног крста“ Валерија Брјусова: 41–48; Корнелија Ичин: Филозофски извори драме „Град истине“ Лава Лунца: 49–64; Ана Мартушев-ска: Дистопија и антиутопија у различитим жанровским варијантама (на примеру пољске књижевности са почетка 20. века): 65–79; Бронислав Бач-ко: Орвел и Солжењицин: 80–90; Дејан Ајдачић: Тајно и јавно у топогра-фији словенских антиутопија: 91–110; Гојко Божовић: Дух хилијазма и дух приповедања: историја, „Нови Јерусалим“ Борислава Пекића, поетика: 111–126; Ервин Ведел: Трећи талас руске емиграције у Немачкој: Влади-мир Војнович и његов роман „Москва 2042“: 127–157; Борис Лањин: Ан-тиутопијски дискурс у савременој руској књижевности: 158–168; Едит Клуз: Битов и питање утопије: 169–175.

П р и к а з: [1] Стојановић Бранислава: Антиутопије у словенским књижевностима, Београд, 1999. // Славистика, Књ. 5 (2001). – с. 276–281.