Збигњев Желонка
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Дањел Калиновски
Збигњев Желонка (Zbigniew Zielonka, 1929), пољски писац, историчар књижевности, проучавалац регионалних књижевности, предавач на вишој школи.
Садржај
Биографија и значај за Кашубе
Родио се у Познању, тамо матурирао 1950. године и започео полонистичке студије на Познањском универзитету. Пошто се 1953. преселио у град Ополе, године 1959. почиње да ради као полониста у Дописној општој гимназији. 50, 60. и 70. година ХХ века пише прозу и ради као новинар и члан редакције, бројних часописа у Шлезији. Године 1959. дипломира полонистику на Вроцлавском универзитету, а 1974. докторира на истом универзитету са темом Књижевни ликови пољског средњег века, од Х до ХII. Исте године се сели у поморјански град Слупск, где се запошљава на локалној полонистици, на Вишој педагошкој школи (данас Поморјанска академија), где ради до 2000. године. Године 1996. је одбранио професорску дисертацију под називом Географија књижевног живота пољског литерарног круга у Шлезији. У периоду 1979-1999. је промовисао 190 мастера и магистара. Године 1997. прелази у пензију и истовремено држи предавања (до 2008) на Балтичкој вишој хуманистичкој школи у граду Кошалину, а на Гдањском универзитету промовише две докторанткиње.
Кашупском тематиком Желонка је почео да се интересује када је почео да ради у Слупску. Ту је упознао Ј. Джежџона (→) и А. Лајминг (→). Био је суорганизатор конференција посвећених: А. Мајковском (→; „Живот и доживљаји Ремуса” Александра Мајковског, регионални роман или светско ремек-дело?, 1998) и А. Лајминг (Гохи и Забори Ане Жмуда Требјатовске-Лајминг, 1997). Суоснивач је невладине организације Кашупски институт (1998), од 2000. до 2009. њен потпредседник, као и организатор конференција: о кашупској едукацији (Кашупска књижевност. У науци, едукацији, јавном животу, 2006) и вејхеровском светилишту-голготи (Вејхеровска голгота. Живи споменик барокне културе на Поморју, 2007). На његову иницијативу је настала једна од најважнијих издавачких серија Кашупског института - „Библиотека кашупских писаца” („Biblioteka Pisarzy Kaszubskich”). У периоду 2000-2008. је био члан редакције годишњака „Акта касубијана” („Acta Cassubiana”), а од 2003. научног савета краткотрајног часописа „Касубија славика” („Cassubia Slavica”) из Хамбурга (3 броја).
У својим кашубистичким истраживањима полази од концепције „мале домовине”, као психофизичког простора, који произилази из интелектуалних и емоционалних веза човека, лоцираног у најближој културно-географској околини. Представља, дакле, једног од обновитеља теорије поморјанског и кашупског регионализма, занимајући се за животну језичку, историјску, етнографску и филозофску заједницу. У вези са кашупском културом, Желонка критикује оне који јој пребацују инфериорност, незрелост или подређеност, указујући на вредност свега што је Кашубима блиско, важно и чини темеље њихове заједнице. Посебно га интересује књижевност на кашупском језику у којој постоје елементи идентитета, поноса, осећаја посебности и жеље за опстанком. На примеру романа Живот и доживљаји Ремуса Желонка указује како се његов аутор А. Мајковски, дубоко уроњен у свет кашупског језика, историје и обичаја, отварао на, за Кашубе, стране елементе различитих култура, које су коегзистирале на Поморју. Желонка је указивао да главни јунак романа - Ремус - са једне стране кашупски луталица и продавац књига, представља истовремено креацију изведену из келтских митова, Дон Кихота, као и романтичног јунака. За њега, дакле, кашупско дело, представља пример ремек-дела на општеевропском уметничком ниову. Нешто другачије се Желонка односио према деловању Ј. Джежџона, подвлачећи не само његову уметничко, колико академско кашубистичко деловање. Враћао се тој теми неколико пута, док ју је посебно обрадио у скици Мала земља такође има срце (1986), које се тицала Джежџонове књиге Савремена кашупска књижевност, у којој Желонка, изгледа први у Пољској (1985), подвлачи да Джежџонов рад документује културну и друштвену чињеницу посебног кашупског језика и кашупске књижевности. Желонка га је страсно подржавао у описивању тог стваралаштва. Велико поштовање је изражавао за дело А. Лајминг, коју је упоређивао са ремек-делима савремене пољске књижевности. Сматрао је да њена дела представљају нешто попут „четвртог стуба” кашупске књижевности, поред дела Х. Дердовског (→), А. Мајковског и Ј. Джежџона, као мрачни аспект реализма, показујући сурову истину каш. живота. Осим тога, Желонка је ценио код Лајминг топографски реализам, реализам нарави, као и реизам описа. Желонка је као кашубиста одиграо улогу инспиратора, који је подстицао противљење културној стварности која садржава инвазију масмедија, индустријализацију и слабљење породичних веза. У слупском академиском средишту је подржавао Ј. Кенћињску, Д. Калиновског (→) и А. Куик-Калиновску (→) у њиховој активности на кашубистичком пољу. У широј средини је уверавао да кашупска књижевност има шансе да изађе у свет због љубави према „малој домовини” коју презентује.
Најзначајнија дела посвећена Кашубима: приказ-есеј: Мала земља такође има срце (1986); Домаће код Ане [Лајминг] (1987); Земља са приступом до Бога (1999); Детерминанте ремек-дела „Живот и доживљаји Ремуса” Александра Ремуса (1999); У прилог историји кашупске књижевности (2003); Статус кашупске књижевности и њених твораца у јавном животу (2007); Леон Хејке међу писцима свог доба (2007); Кашупска писана реч према мишљењу научника (2008); Поморје у историјским романима Леха Бонтковског (2009); Кашуби и Шлезијци (2012).
Добио је награду Председавајућег Поморјанског војводства за изузетан допринос у области уметничког стваралаштва, као и пропагирања и заштите културе, а 2016. Сребрну медаљу заслужног за културу „Глорија артис”.
Дела значајна за Кашубе
- Z. Zielonka, Móło zemia też mó serce, „Tygodnik Kulturalny”, 48/1986, стр. ?.
- Z. Zielonka, Domactwo Anny, „Regiony”, 2-4/1987, стр. ?.
- Z. Zielonka, Jubileusz Anny Łajming, „Acta Cassubiana”, 1/1999, стр. 447-451.
- Z. Zielonka, Ziemia z dostępem do Boga, [y:] Księga Pamiątkowa Kongresu Pomorskiego Gdańsk 1997 - Szczecin 1998, red. J. Borzyszkowski, C. Obracht-Prondzyński, S. Pestka, Gdańsk, 1999, стр ?.
- Z. Zielonka, Wyznaczniki arcydzieła „Życia i przygód Remusa” Aleksandra Majkowskiego, [y:] Życie i przygody Remusa Aleksandra Majkowskiego. Powieść regionalna czy arcydzieło europejskie?, red. T. Linkner, Słupsk 1999, стр. ?.
- Z. Zielonka, O historię literatury kaszubskiej, „Acta Cassubiana” 2003, nr 5, стр. ?.
- Z. Zielonka, Status literatury kaszubskiej i jej twórców w życiu publicznym, [y:] Literatura kaszubska w nauce, edukacji, życiu publicznym, red. Z. Zielonka, Gdańsk, 2007, стр. ?
- Z. Zielonka, Leon Heyke wśród pisarzy swojego wieku, [y:] Leon Heyke – Świętopełk literatury kaszubskiej, red. J. Kęcińska, Gdańsk-Wejherowo, 2007, стр. ?.
- Z. Zielonka, Piśmiennictwo kaszubskie w opiniach badaczy, [y:] W kręgu badaczy kultury Kaszub i Pomorza XIX i XX wieku, red. J. Borzyszkowski; Słupsk-Gdańsk 2008, стр. ?.
- Z. Zielonka, Pomorze w powieściach historycznych Lecha Bądkowskiego, [y:] Lech Bądkowski. Literatura i wartości, red. D. Kalinowski, Bytów-Słupsk-Gdańsk 2009, стр. ?.
- Z. Zielonka, Kaszubi a Ślązacy, „Śląsk” 2012, nr 8, стр. ?.
Литература
- Zbigniew Zielonka - bio-bibliografia, oprac. A. Świetlicka, Słupsk, 1996.
- Zbigniew Zielonka - pisarz, naukowiec i przyjaciel. Praca zbiorowa, red. Daniela Kalinowskiego, Słupsk-Gdańsk, 2011.
- A. Jabłoński, Słupska szkoła badań nad literaturą kaszubską, [y:] Polonistyka na początku XXI wieku. Diagnozy-koncepcje-perspektywy, t. IV: Pogranicza-mniejszości-regiony-etnolingwistyka, red. J. Tambor, Katowice, 2018, стр. 85-87.
