Aljeksandr Fjodorovič Giljferding

Izvor: Расткопедија
Idi na: navigaciju, pretragu

Grb Kašuba, Izvor slike: Vikipedija KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

Aljeksandr Fjodorovič Giljferding (poljski Aleksander Fiodorowicz Hilferding, ruski Aleksandr Fëdorovič Gilьferding, 1831-1872), ruski slavista, filolog, kašubista. Aljeksandr F. Giljferding, Izvor slike: Vikipedija

Biografija i značaj za Kašube

Rodio se Varšavi, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studije završava na Moskovskom univerzitetu (1852). Godine 1856. postaje dopisni član petersburgske Akademije nauka, čije se II odeljenje interesovalo Kašubima i održavalo kontakt sa K. C. Mrongovijusom (→) i F. Cejnovom (→), a ranije je (1839) u Kašupsku Zemlju poslalo slavistu P. I. Prejsa (→). Polovinom XIX v. je proučavao jezik i život baltičkih Slovena. U vezi sa tim, održava korespondenciju sa I. I. Sreznjevskim (→). Najviše piše o kašupskim Slovinjcima, posle ekspedicije za vreme koje je, u avgustu 1856. godine, mesec dana proveo u obilasku Kašupske Zemlje. Beleži informacije o kašupskoj kulturi, običajima, folkloru, jeziku, leksici i narodnom stvaralaštvu. Dobar deo materijala bazira na informacijama nemačkih pastora (i njihovim arhivama) koji su delovali među Kašubima, ranijih autora, ali beleži i neke originalne materijale. O Kašubima piše u nekoliko svojih publikacija, bazirajući informacije na ranije sakupljenim materijalima i prvi je naučnik koji piše celovitu naučnu monografiju posvećenu Kašubima (Ostaci Slovena na južnoj obali Baltičkoga mora). U svojoj publikaciji daje oko 1800 kašupskih reči (oko 800 koje je sam sakupio), etnografske odnose, položaj pojedinih kašupskih etničkih grupa i podatke o ugroženosti zajednice. Kašupski jezik definiše kao deo „jedne grane”, zajedno sa poljskim, a koja se može nazvati lehitskom (leskom). Izvršio je značajan uticaj na tadašnje slaviste, A. Šlajhera, F. Miklošiča, L. Malinovskog, K. Njiča (→), a dobro njegov rad ocenjuju R. Zmorski, O. Kolberg, L. Biskupski (→), S. Ramult (→), J. Lengovski (→), J. Karlovič itd. Zahvaljujući Giljferdingu kašupsko-slovinjska problematika je ušla na velika vrata u slavistiku, promovišući tzv. lehitsku jezičku teoriju. Najznačajnija dela: Proučavanja baltičkih Slovena, Istorija baltičkih Slovena, Spomenici narečja zalapskih Drevljana i Glinjana, O narečju pomorjanskih Slovinjaca i Kašuba, Ostaci Slovena na južnoj obali Baltičkog mora, od kojih je poslednje bilo prevođeno više puta i do dandas je aktuelno. Grob Aljeksandra F. Giljferdinga, Izvor slike: Vikipedija

Giljferding je 90. godina XX v., u poljskoj naučnoj javnosti izazvao kontroverzu, posle kritčnog članka poljskog istoričara Z. Šultke (→) i najnovijeg prevoda Giljferdingovog dela Ostaci Slovena... .Spomenuti istoričar kritikuje Giljferdinga tvrdeći da on nije bio u stanju da za tako kratko vreme obiđe i detaljno prouči područje Kašuba koje opisuje, da preterano forsira naziv Slovinjaca i nekih drugih etnografskih naziva Kašuba koje pominje, da nije precizno navodio materijale koje je dobijao od pastora, da navodi pogrešne geografske i demografske podatke i da se, zbog svega toga, njegov rad ne može smatrati kompetentnim. Giljferdinga brane proučavaoci kašupskog jezika i priređivači spomenutog prevoda: H. Popovska-Taborska (→) i J. Treder (→) i smatraju ga i dalje aktuelnim. Istorija baltičkih Slovena A. Giljferdinga, Izvor slike: publ.lib.ru

Giljferding se bavio različitim slovenskim narodima (između ostalog Srbima i Crnogorcima) i ruskim dijalektima.

Dela

  • A. F. Gilьferding, Issledovaniя o baltiйskih slavяnah, „Moskvitяnin”, 1854-1855.
  • A. F. Gilьferding, Istoriя baltiйskihъ slavяnъ, Sankt-Peterburg, t. I: 1855, t. II: 1860.
  • A. F. Gilьferding, Pamяtniki narečiя zalabskih drevlяn i glinяn, „Izvestiя Imperatorskoй akademii nauk po Otdeleniю russkogo яzыka i slovesnosti”, T.V. Vыp. IV. Sankt-Peterburg, 1856, str. 433-480.
  • A. F. Gilьferding, O narѣčii pomeranskihъ slovincevъ i kašubovъ, „Izvestiя Imperatorskoй akademii nauk po Otdeleniю russkogo яzыka i slovesnosti”, T.VIII. Vыp. I (l. 1-5), Sankt-Peterburg, 1859-1860, str. 41-56. .
  • A. F. Gilьferding, Ostatki slavяnъ na юžnomъ beregu Baltiйskago morя, „Эtnografičeskiй sbornik”, 5/1862, str. 1-191.

Literatura

  • A. Bukowski, Aleksander Hilferding, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950. str. 33-34, 76-77.
  • E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, str. 342-391, [o Hilferdingu: str. 344, 351, 361, 369].
  • E. Breza, Dzieło Aleksandra Hilferdinga, „Gazeta Kartuska”, 21/50/1991, str. 9.
  • H. Popowska-Taborska, Głos językoznawcy w obronie Aleksandra Hilferdinga, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, str. 255-265.
  • Z. Szultka, Posłowie historyka do nowego wydania Resztek Słowian na południowym wybrzeżu Morza Bałtyckiego Aleksandra Hilferdinga, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, str. 231-254.
  • J. Treder, Hilferding nadal wiarygodny, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, str. 267-292.
  • T. Bolduan, Hilferding Aleksander, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 125-128.
  • J. Treder, Hilferding Aleksander Fiodorowicz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, str. 81-83.
  • J. Tréder, A. F. Hilferding, [y:] J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk 2014 (2. izd.), str. 30-32

Preporučeni linkovi

Preuzeto iz „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Аљександр_Фјодорович_Гиљфердинг&oldid=2495“