Јан Валкуш — разлика између измена
(→Биографија) |
|||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Биографија == | == Биографија == | ||
| − | Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве. - Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: Песме наде (Kańta nôdzejë, 1981); Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије (Swięti dzél dëszë. Antologia kaszubskiej poezji religijnej, 1981); Католичка црква у картуском крају (1939-1945) (Kościół katolicki w Kartuskiem (1939-1945), 1988); збирка песама Ћилибарска молитва (Jantarowi pôcerz. Jantarowy pacierz, 1991); Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској (Inicjatywy wydawnicze duchowieństwa pomorskiego Drugiej Rzeczypospolitej, 1991); Свештеник Владислав Шулист (→) као свештеник и историчар (Ks. Władysław Szulist w służbie duszpasterstwa i historii, 1992); Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993 (Kartuzy. Stolica Kaszub, 1993); збирка дела различитог типа Обалом речи (Sztrądę słowa, 1996); Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта (→) 1907-1982 (Piastun słowa Ks. B. Sychta 1907-1982, 1997); приредио сећања свештеника В. Ленге (→): Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске (Cienie i blaski lat szkolnych. Wspomnienia Polaka z Prus Wschodnich, 1997); Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945 (Wojenne losy duchowieństwa katolickiego ziemi kartuskiej 1939-1945, 1999); Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939) (Twórczość literacka duchowieństwa katolickiego w XIX i XX wieku (1848-1939), 2002); „Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку („Gdyby o Polskę pytali...”. Z dziejów duchowieństwa Pomorza i Wielkopolski w XIX i XX wieku, 2004); уредио: Драме Бернарда Сихте, т. I: Драме нарави (Dramaty Bernarda Sychty, t. I: Dramaty obyczajowe, 2008). - Према Д. Калиновском (→) В. у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. - В. је члан Гдањског научног друштва, Научног друштва Католичког универзитета у Лублину, Лублинског научног друштва и Историјске комисије Пољске академије наука. - Године 1997. је добио најзначајнију каш. награду за популарисање кашупске културе – Медаљу Столема. | + | Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве. - |
| + | |||
| + | Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: ''Песме наде'' (Kańta nôdzejë, 1981); Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије (Swięti dzél dëszë. Antologia kaszubskiej poezji religijnej, 1981); Католичка црква у картуском крају (1939-1945) (Kościół katolicki w Kartuskiem (1939-1945), 1988); збирка песама Ћилибарска молитва (Jantarowi pôcerz. Jantarowy pacierz, 1991); Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској (Inicjatywy wydawnicze duchowieństwa pomorskiego Drugiej Rzeczypospolitej, 1991); Свештеник Владислав Шулист (→) као свештеник и историчар (Ks. Władysław Szulist w służbie duszpasterstwa i historii, 1992); Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993 (Kartuzy. Stolica Kaszub, 1993); збирка дела различитог типа Обалом речи (Sztrądę słowa, 1996); Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта (→) 1907-1982 (Piastun słowa Ks. B. Sychta 1907-1982, 1997); приредио сећања свештеника В. Ленге (→): Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске (Cienie i blaski lat szkolnych. Wspomnienia Polaka z Prus Wschodnich, 1997); Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945 (Wojenne losy duchowieństwa katolickiego ziemi kartuskiej 1939-1945, 1999); Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939) (Twórczość literacka duchowieństwa katolickiego w XIX i XX wieku (1848-1939), 2002); „Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку („Gdyby o Polskę pytali...”. Z dziejów duchowieństwa Pomorza i Wielkopolski w XIX i XX wieku, 2004); уредио: Драме Бернарда Сихте, т. I: Драме нарави (Dramaty Bernarda Sychty, t. I: Dramaty obyczajowe, 2008). - | ||
| + | |||
| + | Према Д. Калиновском (→) В. у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. - В. је члан Гдањског научног друштва, Научног друштва Католичког универзитета у Лублину, Лублинског научног друштва и Историјске комисије Пољске академије наука. - | ||
| + | |||
| + | Године 1997. је добио најзначајнију каш. награду за популарисање кашупске културе – Медаљу Столема. | ||
== Дела == | == Дела == | ||
Измена од 3. август 2019. у 09:33
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Јан Валкуш (Jan Walkusz, 1955), каш. свештеник, песник и историчар.
Биографија
Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве. -
Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: Песме наде (Kańta nôdzejë, 1981); Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије (Swięti dzél dëszë. Antologia kaszubskiej poezji religijnej, 1981); Католичка црква у картуском крају (1939-1945) (Kościół katolicki w Kartuskiem (1939-1945), 1988); збирка песама Ћилибарска молитва (Jantarowi pôcerz. Jantarowy pacierz, 1991); Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској (Inicjatywy wydawnicze duchowieństwa pomorskiego Drugiej Rzeczypospolitej, 1991); Свештеник Владислав Шулист (→) као свештеник и историчар (Ks. Władysław Szulist w służbie duszpasterstwa i historii, 1992); Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993 (Kartuzy. Stolica Kaszub, 1993); збирка дела различитог типа Обалом речи (Sztrądę słowa, 1996); Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта (→) 1907-1982 (Piastun słowa Ks. B. Sychta 1907-1982, 1997); приредио сећања свештеника В. Ленге (→): Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске (Cienie i blaski lat szkolnych. Wspomnienia Polaka z Prus Wschodnich, 1997); Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945 (Wojenne losy duchowieństwa katolickiego ziemi kartuskiej 1939-1945, 1999); Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939) (Twórczość literacka duchowieństwa katolickiego w XIX i XX wieku (1848-1939), 2002); „Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку („Gdyby o Polskę pytali...”. Z dziejów duchowieństwa Pomorza i Wielkopolski w XIX i XX wieku, 2004); уредио: Драме Бернарда Сихте, т. I: Драме нарави (Dramaty Bernarda Sychty, t. I: Dramaty obyczajowe, 2008). -
Према Д. Калиновском (→) В. у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. - В. је члан Гдањског научног друштва, Научног друштва Католичког универзитета у Лублину, Лублинског научног друштва и Историјске комисије Пољске академије наука. -
Године 1997. је добио најзначајнију каш. награду за популарисање кашупске културе – Медаљу Столема.
