Дамрока — разлика између измена
(→Литература) |
|||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Литература == | == Литература == | ||
| − | * | + | * ''Damroka'', стр. 80-82 |
| − | * | + | * G. Labuda, ''Z badań nad genealogią książąt Pomorza Gdańskiego w XII i XIII wieku'', „Rocznik Gdański”, 41/1981, стр. 5-32. |
| + | * | ||
== Препоручени линкови == | == Препоручени линкови == | ||
Измена од 8. децембар 2019. у 18:47
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Дамрока (каш. Damroka, пољ. Dąbrówka, чит. Домбрувка, Dabroka, Dobrosława, XIII в.), ћерка кашупског кнеза Светопелка II, или из брака са Фросином или са Херменгардом.
Биографија
Историјски извори је помињу само у документима из жуковског и оливског манастира, који потврђују њену смрт и генеалошке податке. Према жуковским записима, Дамрока је основала цркву у месту Хмјелну.
У кашупској традицији Дамрока поседује богату легендарну историју. Најпознатија је о томе да је Дамрока имала замак на танком појасу земље између језерâ Клодно и Белог, у околици Хмјелна, и била чувена по лепоти и усамљености. Живела је само са старом и верном служавком, која је поседовала тајанствено знање. Једног дана је Дамрокин замак напао витез-разбојник, који ју је отео и на силу одвео у своје пребивалиште. Хтео је да је примора да се уда за њега. У том циљу ју је затворио у кулу. Али, све је било узалуд, јер пре него што је Дамрока пристала, стара служавка је искористила своју магију и послала на замак стравично невреме. У исто време су, по кнегињу, полетела два предивна лабуда, који су је пренели назад до Хмјелна, а седиште разбојника је уништио, разгневљени, Дамрокин отац – Светопелк.
У другој легенди се говори такође о Дамрокином замку, који је био уништен, у време шведске најезде. Од замка су тада, наводно, остала само златна врата и три звона са капелице, која су пала у дубину Белог језера. И баш та звона су се појавила пред девојком која је дошла над језеро да опере веш. Највеће звоно је завапило: „Спаси нас!”, али је девојка помислила да има снаге само да извади најмање од њих и то је учинила. Тада су два преостала упала у још већу дубину и отада их нико није видео. Оно најмање је, наводно, звонило још дуго година са цркве у Хмјелну.
Легендарна Дамрока је инспирасала кашупске и пољске писце и творце бајки, нпр. Ф. Фењиковског (→) и А. Мајковског (→).
Литература
- Damroka, стр. 80-82
- G. Labuda, Z badań nad genealogią książąt Pomorza Gdańskiego w XII i XIII wieku, „Rocznik Gdański”, 41/1981, стр. 5-32.
