Аљександр Фјодорович Гиљфердинг — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Дела)
(→‎Дела)
 
(Једна међуизмена истог корисника није приказана)
Ред 17: Ред 17:
  
 
Гиљфердинг је 90. година XX в., у пољској научној јавности изазвао контроверзу, после критчног чланка пољског историчара З. Шултке (→) и најновијег превода Гиљфердинговог дела ''Остаци Словена...'' .Споменути историчар критикује Гиљфердинга тврдећи да он није био у стању да за тако кратко време обиђе и детаљно проучи подручје Кашуба које описује, да претерано форсира назив Словињаца и неких других етнографских назива Кашуба које помиње, да није прецизно наводио материјале које је добијао од пастора, да наводи погрешне географске и демографске податке и да се, због свега тога, његов рад не може сматрати компетентним. Гиљфердинга бране проучаваоци кашупског језика и приређивачи споменутог превода: Х. Поповска-Таборска (→) и Ј. Тредер (→) и сматрају га и даље актуелним.
 
Гиљфердинг је 90. година XX в., у пољској научној јавности изазвао контроверзу, после критчног чланка пољског историчара З. Шултке (→) и најновијег превода Гиљфердинговог дела ''Остаци Словена...'' .Споменути историчар критикује Гиљфердинга тврдећи да он није био у стању да за тако кратко време обиђе и детаљно проучи подручје Кашуба које описује, да претерано форсира назив Словињаца и неких других етнографских назива Кашуба које помиње, да није прецизно наводио материјале које је добијао од пастора, да наводи погрешне географске и демографске податке и да се, због свега тога, његов рад не може сматрати компетентним. Гиљфердинга бране проучаваоци кашупског језика и приређивачи споменутог превода: Х. Поповска-Таборска (→) и Ј. Тредер (→) и сматрају га и даље актуелним.
−
[[Датотека:istorija.jpg|мини|десно|300п|''Историја балтичких Словена'' А. Гиљфердинга, Извор слике: publ.lib.ru]]
+
[[Датотека:istorija.jpg|мини|лево|300п|''Историја балтичких Словена'' А. Гиљфердинга, Извор слике: publ.lib.ru]]
  
 
Гиљфердинг се бавио различитим словенским народима (између осталог Србима и Црногорцима) и руским дијалектима.
 
Гиљфердинг се бавио различитим словенским народима (између осталог Србима и Црногорцима) и руским дијалектима.
Ред 27: Ред 27:
 
* А. Ф. Гильфердинг, ''О нарѣчiи померанскихъ словинцевъ и кашубовъ'', „Известия Императорской академии наук по Отделению русского языка и словесности”, Т.VIII. Вып. I (л. 1-5), Санкт-Петербург, 1859-1860, стр. 41-56. .
 
* А. Ф. Гильфердинг, ''О нарѣчiи померанскихъ словинцевъ и кашубовъ'', „Известия Императорской академии наук по Отделению русского языка и словесности”, Т.VIII. Вып. I (л. 1-5), Санкт-Петербург, 1859-1860, стр. 41-56. .
 
* А. Ф. Гильфердинг, ''Остатки славянъ на южномъ берегу Балтiйскаго моря'', „Этнографический сборник”, 5/1862, стр. 1-191.
 
* А. Ф. Гильфердинг, ''Остатки славянъ на южномъ берегу Балтiйскаго моря'', „Этнографический сборник”, 5/1862, стр. 1-191.
 +
* A. Hilferding?, ''???[Остатки славянъ на южномъ берегу Балтiйскаго моря]'', „Gryf”, 5/1,2,4/1921, стр. ?; 6/1,3/1922, стр. ?
 
* A. Hilferding, ''Ostatki Słowian na południowym brzegu Bałtyckiego Morza'', tł. O. Kolberg, oprac. J. Kądziołka, D. Pawlakowa, red. J. Burszta, [y:] O. Kolberg, ''Dzieła wszystkie'', t. 39: ''Pomorze'', Kraków, 1965, стр. 307-528.
 
* A. Hilferding, ''Ostatki Słowian na południowym brzegu Bałtyckiego Morza'', tł. O. Kolberg, oprac. J. Kądziołka, D. Pawlakowa, red. J. Burszta, [y:] O. Kolberg, ''Dzieła wszystkie'', t. 39: ''Pomorze'', Kraków, 1965, стр. 307-528.
 
* A. Hilferding, ''Resztki Słowian na południowym wybrzeżu Morza Bałtyckiego'', tł. N. Perczyńska, oprac. J. Treder, Gdańsk, 1989.
 
* A. Hilferding, ''Resztki Słowian na południowym wybrzeżu Morza Bałtyckiego'', tł. N. Perczyńska, oprac. J. Treder, Gdańsk, 1989.

Текућа измена од 19. април 2020. у 18:47

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски

Аљександр Фјодорович Гиљфердинг (пољски Aleksander Fiodorowicz Hilferding, руски Александр Фëдорович Гильфердинг, 1831-1872), руски слависта, филолог, кашубиста. Аљександр Ф. Гиљфердинг, Извор слике: Википедија

Биографија и значај за Кашубе

Родио се Варшави, где је завршио основну и средњу школу. Студије завршава на Московском универзитету (1852). Године 1856. постаје дописни члан петерсбургске Академије наука, чије се II одељење интересовало Кашубима и одржавало контакт са К. Ц. Мронговијусом (→) и Ф. Цејновом (→), а раније је (1839) у Кашупску Земљу послало слависту П. И. Прејса (→). Половином XIX в. је проучавао језик и живот балтичких Словена. У вези са тим, одржава кореспонденцију са И. И. Срезњевским (→). Највише пише о кашупским Словињцима, после експедиције за време које је, у августу 1856. године, месец дана провео у обиласку Кашупске Земље. Бележи информације о кашупској култури, обичајима, фолклору, језику, лексици и народном стваралаштву. Добар део материјала базира на информацијама немачких пастора (и њиховим архивама) који су деловали међу Кашубима, ранијих аутора, али бележи и неке оригиналне материјале. O Кашубима пише у неколико својих публикација, базирајући информације на раније сакупљеним материјалима и први је научник који пише целовиту научну монографију посвећену Кашубима (Остаци Словена на јужној обали Балтичкога мора). У својој публикацији даје око 1800 кашупских речи (око 800 које је сам сакупио), етнографске односе, положај појединих кашупских етничких група и податке о угрожености заједнице. Кашупски језик дефинише као део „једне гране”, заједно са пољским, а која се може назвати лехитском (леском). Извршио је значајан утицај на тадашње слависте, А. Шлајхера, Ф. Миклошича, Л. Малиновског, К. Њича (→), а добро његов рад оцењују Р. Зморски, О. Колберг, Л. Бискупски (→), С. Рамулт (→), Ј. Ленговски (→), Ј. Карлович итд. Захваљујући Гиљфердингу кашупско-словињска проблематика је ушла на велика врата у славистику, промовишући тзв. лехитску језичку теорију. Најзначајнија дела: Проучавања балтичких Словена, Историја балтичких Словена, Споменици наречја залапских Древљана и Глињана, О наречју поморјанских Словињаца и Кашуба, Остаци Словена на јужној обали Балтичког мора, од којих је последње било превођено више пута и до дандас је актуелно. Гроб Аљександра Ф. Гиљфердинга, Извор слике: Википедија

Гиљфердинг је 90. година XX в., у пољској научној јавности изазвао контроверзу, после критчног чланка пољског историчара З. Шултке (→) и најновијег превода Гиљфердинговог дела Остаци Словена... .Споменути историчар критикује Гиљфердинга тврдећи да он није био у стању да за тако кратко време обиђе и детаљно проучи подручје Кашуба које описује, да претерано форсира назив Словињаца и неких других етнографских назива Кашуба које помиње, да није прецизно наводио материјале које је добијао од пастора, да наводи погрешне географске и демографске податке и да се, због свега тога, његов рад не може сматрати компетентним. Гиљфердинга бране проучаваоци кашупског језика и приређивачи споменутог превода: Х. Поповска-Таборска (→) и Ј. Тредер (→) и сматрају га и даље актуелним. Историја балтичких Словена А. Гиљфердинга, Извор слике: publ.lib.ru

Гиљфердинг се бавио различитим словенским народима (између осталог Србима и Црногорцима) и руским дијалектима.

Дела

  • А. Ф. Гильфердинг, Исследования о балтийских славянах, „Москвитянин”, 1854-1855.
  • А. Ф. Гильфердинг, Исторiя балтiйскихъ славянъ, Санкт-Петербург, т. I: 1855, т. II: 1860.
  • А. Ф. Гильфердинг, Памятники наречия залабских древлян и глинян, „Известия Императорской академии наук по Отделению русского языка и словесности”, Т.V. Вып. IV. Санкт-Петербург, 1856, стр. 433-480.
  • А. Ф. Гильфердинг, О нарѣчiи померанскихъ словинцевъ и кашубовъ, „Известия Императорской академии наук по Отделению русского языка и словесности”, Т.VIII. Вып. I (л. 1-5), Санкт-Петербург, 1859-1860, стр. 41-56. .
  • А. Ф. Гильфердинг, Остатки славянъ на южномъ берегу Балтiйскаго моря, „Этнографический сборник”, 5/1862, стр. 1-191.
  • A. Hilferding?, ???[Остатки славянъ на южномъ берегу Балтiйскаго моря], „Gryf”, 5/1,2,4/1921, стр. ?; 6/1,3/1922, стр. ?
  • A. Hilferding, Ostatki Słowian na południowym brzegu Bałtyckiego Morza, tł. O. Kolberg, oprac. J. Kądziołka, D. Pawlakowa, red. J. Burszta, [y:] O. Kolberg, Dzieła wszystkie, t. 39: Pomorze, Kraków, 1965, стр. 307-528.
  • A. Hilferding, Resztki Słowian na południowym wybrzeżu Morza Bałtyckiego, tł. N. Perczyńska, oprac. J. Treder, Gdańsk, 1989.

Литература

  • A. Bukowski, Aleksander Hilferding, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950. стр. 33-34, 76-77.
  • E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 342-391, [o Hilferdingu: стр. 344, 351, 361, 369].
  • E. Breza, Dzieło Aleksandra Hilferdinga, „Gazeta Kartuska”, 21/50/1991, стр. 9.
  • H. Popowska-Taborska, Głos językoznawcy w obronie Aleksandra Hilferdinga, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, стр. 255-265.
  • Z. Szultka, Posłowie historyka do nowego wydania Resztek Słowian na południowym wybrzeżu Morza Bałtyckiego Aleksandra Hilferdinga, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, стр. 231-254.
  • J. Treder, Hilferding nadal wiarygodny, „Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej”, 31/1993, стр. 267-292.
  • T. Bolduan, Hilferding Aleksander, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 125-128.
  • J. Treder, Hilferding Aleksander Fiodorowicz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, стр. 81-83.
  • J. Tréder, A. F. Hilferding, [y:] J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk 2014 (2. изд.), стр. 30-32.

Препоручени линкови

Преузето из „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Аљександр_Фјодорович_Гиљфердинг&oldid=4724“