Јан Валкуш — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(Биографија)
 
(Једна међуизмена истог корисника није приказана)
Ред 9: Ред 9:
  
 
'''Јан Валкуш (Jan Walkusz, 1955)''', каш. свештеник, песник и историчар.
 
'''Јан Валкуш (Jan Walkusz, 1955)''', каш. свештеник, песник и историчар.
 +
[[Датотека:walkusz.jpg|мини|лево|300п|отац Јан Валкуш, Извор слике: diecezja.rzeszow.pl]]
  
 
== Биографија ==
 
== Биографија ==
  
Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве.  
+
Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве.
 +
[[Датотека:Sychta.jpg|мини|десно|300п|Биографија кашупског лексикографа, оца Б. Сихте, Извор слике: czec.pl]]
  
Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: ''Песме наде''; ''Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије''; ''Католичка црква у картуском крају (1939-1945)''; збирка песама ''Ћилибарска молитва''; ''Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској''; ''Свештеник Владислав Шулист'' (→) ''као свештеник и историчар''; ''Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993''; збирка дела различитог типа ''Обалом речи''; ''Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта'' (→) ''1907-1982''; приредио сећања свештеника В. Ленге (→): ''Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске''; ''Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945''; ''Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939)''; ''„Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку''; уредио: ''Драме Бернарда Сихте'', т. I: ''Драме нарави''.  
+
Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: ''Песме наде''; ''Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије''; ''Католичка црква у картуском крају (1939-1945)''; збирка песама ''Ћилибарска молитва''; ''Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској''; ''Свештеник Владислав Шулист'' (→) ''као свештеник и историчар''; ''Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993''; збирка дела различитог типа ''Обалом речи''; ''Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта'' (→) ''1907-1982''; приредио сећања свештеника В. Ленге (→): ''Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске''; ''Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945''; ''Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939)''; ''„Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку''; уредио: ''Драме Бернарда Сихте'', т. I: ''Драме нарави''.
 +
[[Датотека:Szulist.jpg|мини|десно|300п|Биографија кашупског историчара, оца В. Шулиста, Извор слике: kul.pl]]
  
 
Према Д. Калиновском (→) Валкуш у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. -  
 
Према Д. Калиновском (→) Валкуш у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. -  
Ред 53: Ред 56:
  
 
== Препоручени линкови ==
 
== Препоручени линкови ==
*  
+
* https://www.kul.pl/ks-prof-dr-hab-jan-walkusz,art_15270.html (пољски)
*
+
  
  

Текућа измена од 3. август 2019. у 10:25

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Јан Валкуш (Jan Walkusz, 1955), каш. свештеник, песник и историчар. отац Јан Валкуш, Извор слике: diecezja.rzeszow.pl

Биографија

Родио се у селу Клукова Хута, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), основну школу завршио у Мшћишевицама, а гимназију у градићу Лемборку. Од 1974. године студира у Вишем духовном семинару, где је 4 године био председник Клуба студената Кашуба, 1979. дипломирао (мастер), а 1980. рукоположен за свештеника. Почиње на Поморју да радио као викар, 1990. брани докторат из историје на Католичком универзитету у Лублину, а 2002. и хабилитацију. Године 2004. постаје ванредни, а 2009. редовни професор на том истом универзитету. Од 1991. до 1994. је био управник Међуфакултетског лексикографског одељења на Католичком универзитету и главни уредник Католичке енциклопедије (Encyklopedia katolicka), у периоду 1998-2004. је секретар Катедре за историју, од 2003. до 2014. шеф Катедре за историју цркве XIX и ХХ века, а од 2004. до 2012. директор Института историје цркве. Биографија кашупског лексикографа, оца Б. Сихте, Извор слике: czec.pl

Као песник је дебитовао у каш. часопису „Померанија”; аутор је преко 500 дела, а најзначајнија за Кашубе и Поморје су: Песме наде; Свети део душе. Антологија кашупске религијске поезије; Католичка црква у картуском крају (1939-1945); збирка песама Ћилибарска молитва; Издавачке иницијативе поморјанског свештенства у Другој Републици Пољској; Свештеник Владислав Шулист (→) као свештеник и историчар; Картузи. Престоница Кашупске Земље 1380-1923-1993; збирка дела различитог типа Обалом речи; Неговатељ речи. Свештеник Б. Сихта (→) 1907-1982; приредио сећања свештеника В. Ленге (→): Сенке и светлуцања школских година. Сећања Пољака из Источне Пруске; Ратне судбине католичког свештенства картуског краја 1939-1945; Књижевно стваралаштво пољског свештенства под пруском окупацијом у XIX и ХХ веку (1848-1939); „Када би питали за Пољску...”. Из историје свештенства Поморја и Великопољске у XIX и ХХ веку; уредио: Драме Бернарда Сихте, т. I: Драме нарави. Биографија кашупског историчара, оца В. Шулиста, Извор слике: kul.pl

Према Д. Калиновском (→) Валкуш у својој поезији изражава мотиве тишине, као и својеврсне деликатности прећуткивања, указује на пролазност људске егзистенције, на тренутност сусрета, разговора, осећања, проговара кроз мистерију свакодневности, лепоту малих ствари. Валкуш је ненаметљив, повучен, а у односу на медијум речи свестан је сопствених ограничења. -

Валкуш је члан Гдањског научног друштва, Научног друштва Католичког универзитета у Лублину, Лублинског научног друштва и Историјске комисије Пољске академије наука.

Године 1997. је добио најзначајнију кашупску награду за популарисање кашупске културе – Медаљу Столема.

Дела

  • J. Walkusz, Kańta nôdzejë, Gdańsk, 1981.
  • Swięti dzél dëszë. Antologia kaszubskiej poezji religijnej, zebr. i przygot. Jan Walkusz, Pelplin, 1981 (уредио).
  • J. Walkusz, Kościół katolicki w Kartuskiem (1939-1945), Kraków, 1988.
  • J. Walkusz, Jantarowi pôcerz. Jantarowy pacierz, Gdynia, 1991.
  • J. Walkusz, Inicjatywy wydawnicze duchowieństwa pomorskiego Drugiej Rzeczypospolitej, Wrocław, 1991.
  • J. Walkusz, Ks. Władysław Szulist w służbie duszpasterstwa i historii, Lublin, 1992.
  • J. Walkusz, Kartuzy. Stolica Kaszub 1380-1923-1993, Kartuzy, 1993.
  • J. Walkusz, Sztrądę słowa, Lublin, 1996.
  • Cienie i blaski lat szkolnych. Wspomnienia Polaka z Prus Wschodnich, Wejherowo, 1997 (приредио).
  • J. Walkusz, Wojenne losy duchowieństwa katolickiego ziemi kartuskiej 1939-1945, Kartuzy, 1999.
  • J. Walkusz, Twórczość literacka duchowieństwa polskiego na ziemiach zaboru pruskiego w XIX i XX wieku (1848-1939), Lublin, 2002.
  • J. Walkusz, „Gdyby o Polskę pytali...”. Z dziejów duchowieństwa Pomorza i Wielkopolski w XIX i XX wieku, Lublin, 2004.
  • Dramaty Bernarda Sychty, t. I: Dramaty obyczajowe, oprac. J. Treder, J. Walkusz, Gdańsk, 2008 (уредио).
  • J. Walkusz, Piastun słowa Ks. B. Sychta 1907-1982, Gdańsk-Pelplin, 1997, Gdańsk-Sierakowice, 2015.

Литература

  • J. Drzeżdżon, Nasze drogi kaszubskie [између осталог J. Walkusz], „Regiony”, 1-4/1985, стр. 74-94.
  • Jan Walkusz, [y:] J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986, стр. 206.
  • [б. а.], [Биограм Ј. Валкуша], [y:] J. Walkusz, Jantarowy pacierz. Jantarowi pôcerz, Gdynia, 1991, [задња страна корица].
  • Walkusz Jan, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 386-387.
  • Jan Walkùsz (ùr. 1955), [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004, стр. 206-207.
  • Jón Walkùsz (ùr. 1955), [y:] Skrë ùsôdzkòwi mòcë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (1991-2008), przër. G. J. Schramke, Gdiniô, 2010, стр. 140-142.
  • Jan Walkusz, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo 2016, стр. 59.
  • J. Walkusz, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 272-275.
  • Ks. Jan Walkusz, [y:] Z Kaszub do Austrii. Korespondencja literatów kaszubskich do Ferdinanda Neureitera, oprac. A. Kuik-Kalinowska, Gdańsk-Słupsk, 2017, стр. 344-347.

Препоручени линкови