Приказ извора странице Марина Абрамовић

{{Уметник
| име = Марина Абрамовић
| слика = Marina Abramović - The Artist Is Present - Viennale 2012 (cropped).jpg 
| опис_слике = Марина Абрамовић на Међународном филмском фестивалу "''Виенале''" у Бечу 2012.
| ширина_слике = 180п
| проф. каријера = 
| место_становања = [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| датум_рођења = {{датум рођења|1946|11|30|год=да}}
| место_рођења = [[Београд]] 
| држава_рођења ={{застава|СФРЈ}}
| датум_смрти = 
| место_смрти =
| држава_смрти =
| поље = [[перформанс]], [[боди арт]]
| правац_традиција = 
| утицаји_од = 
| утицао_на = 
| значајна_дела = 
| боја = #FFCC99
| веб-сајт= {{URL|www.marinaabramovic.com}}
}}
'''Марина Абрамовић''' ([[Београд]], [[30. новембар]] [[1946]]) [[србија|српска]] је уметница [[перформанс]]а са међународним угледом. Сликарство је у самим почецима заменила за [[боди арт]], односно бол, покрет, мимику, гест, инсистирајући на језику тела играча, акробата, сеоских врачева, тибетанских калуђера и шамана. Исцрпљивање тела постала је основна карактеристика њеног перформанса. Од [[2002]]. живи и ради у [[Њујорк]]у ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]).

== Биографија ==
[[Датотека:Marina Abramović.jpg|thumb|right|200п|[[Марина Абрамовић]] у [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеју модерне уметности у Њујорку]] 2010.]]
Марина Абрамовић је рођена непосредно после рата [[30. новембар|30. новембра]] [[1946]]. године у партизанској породици. Родитељи [[Воја Абрамовић|Воја]] и Даница Абрамовић били су активни учесници [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]], веровали су у револуцију и комунистичку будућност [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Обоје су имали успешну војничку каријеру. Даница Абрамовић је средином шездесетих година била и директор Музеја револуције у [[Београд]]у. 
 
Марина Абрамовић од [[1965]]. године студирала је на Академији ликовних уметности у [[Београд]]у. Комплетирала је своје постдипломске студије на Академији ликовних уметности у [[Загреб]]у, а затим је предавала на Академији ликовних уметности у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Од [[1968]]. године објављивала је текстове и цртеже а од [[1973]]. године организовала је своје акције перформанса.

Од [[1997]]. до [[2004]]. године била је предавач на Факултету ликовних уметности у [[Брауншвајг]]у за уметност [[перформанс]]а. У [[Њујорк]]у основала је Независну перформанс групу, један форум за актуелну перформанс уметност где жели да ради са изабраним младим уметницима и уметницама.

Марина живи од 1975. године у [[Амстердам]]у, где је [[1987]]. године купила кућу, али је више времена провела путујући по свету и на изложбама. У јесен [[2005]]. године преселила се из Амстердама у Њујорк. Године [[2005]]. удала се за италијанског скулптора [[Паоло Каневари|Паола Каневарија]].

== Дело ==
[[Датотека:Marina 1 1.jpg|мини|десно|200п|Марина Абрамовић у перформансу ''Body Pressure'' Бруса Наумана, [[Музеј Гугенхајм (Њујорк)|Музеј Гугенхајм]], Њујорк 2005.]]

Боди-арт у којем је Марина почела да испитује границе психо-физичке издржљивости, везују се за фестивал у [[Единбург]]у [[1973]]. године. Перформанс са двадесет ножева био је први у низу десет акција названих „Ритмови“ и Марина је тада себи први пут нанела лакше телесне повреде. Ножеве је користила тако што их је брзо забадала између прстију, а кад год би при брзини засекла прст узимала би други нож. Њена идеја била је да ритам ударача тако усклади да увек унапред зна када ће нож додирнути њену кожу.

У акцији „ритам 5”, изведеној на Априлским сусретима 1973. године, изложила се новим опасностима. Запалила је ватру око звезде петокраке и, након спаљивања праменова косе и ноктију, легла у њен центар. Умало се није угушила, публици требало доста времена да схвати како Марина не глуми транс, већ је заиста остала без свести. 

У Галерији савремене уметности у [[Загреб]]у [[1974]]. године она је пред публиком узимала таблете за лечење акутне [[схизофренија|шизофреније]], желећи да доведе своје тело у непредвидљива психо-физичка стања (грчење мишића, губљење оријентације). Након тога, слично дејство је желела да осети под дејством физичких сила. 

У перформансу „Ритам 4”, одржаном у галерији Дијаграм у Милану исте године, Марина је своју акцију овако описала:
{{цитат|У празном осветљеном простору постављен је снажан вентилатор који кроз широки отвор издувава велику количину ваздуха. Постепено се приближавајући покушавам да удахнем сав ваздух... Видео камера прати читав процес и преко два екрана у галерији публика може само да види само крупни план мога лица и промене на њему под утицајем снажних налета ваздуха. Вентилатор је ван кадра, те посматрачи не знају шта изазива те деформације и гримасе.}}

У последњој акцији из ове серије, Марина Абрамовић је одлучила да се суочи са смрћу. На позив Студија Мора у [[Напуљ]]у, она изводи „Ритам о“ [[1975]]. године који је могао да се оствари само уз сарадњу са публиком. Пре почетка перформанса, Марина је оставила упутство посетиоцима:
„На столу се налазе предмети (жилети, ножеви, пиштољ) које можете употребити на мени, ја сам објект. Акција ће трајати 6 часова. Сву одговорност за ваше понашање преузимам на себе.” Све је те вечери почело питомо. Неко ју је окренуо у круг. Неко ју је додирнуо на доста присан начин. Али трећег сата ствари су почеле да се мењају. Публика је почела да се трансформише и на крају је избила туча између оних који су је штитили и оних који су је повређивали. 
[[Датотека:Abramovic Ulay.jpg|thumb|right|250п|Марина Абрамовић и Уве Лајсиепен 1978.]]
У периоду између [[1976]]. и [[1988]]. године она ће са немачким перформанс уметником [[Уве Лајсиепен|Улајом]] (Уве Лајсиепен), којег је упознала и који је био рођен истог датума као и она, путовати по свету. Првих пет година становали су у аутомобилу а перформансе, који су им били једини извор прихода, радили су спонтано. Од [[1980]]. године па све до [[1983]]. боравили су у пустињама [[Аустралија|Аустралије]], у [[Сахара|Сахари]] и пустињи [[Гоби]]. Крај путовања, али и њихове љубави био је [[Кинески зид]]. За обоје било је то место апсолутне есенције, нови спиритуални свет. У перформансу „Ход по великом зиду“ [[1988]]. они су пешице кренули са различитих крајева те грађевине и за три месеца прешли 2000 km, како би се тачно одређеног датума, према договору, састали у једној тачки зида. Тај сусрет је био растанак овог уметничког дуета. Марина Абрамовић је поново радила сама.

[[Датотека:artistIsPresent.jpg|thumb|250п|right|Перформанс ''The Artist is Present'' Марине Абрамовић у [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеју модерне уметности]] у Њујорку 2010.]]

Од 14. марта до 30. маја 2010. године, Марина Абрамовић је у [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеју модерне уметности]] у Њујорку имала ретроспективну изложбу свог рада, која је обухватала и перформанс ''The Artist is Present'', на којем је 763 часа и 30 минута седела у тишини, непомично, док су посетиоци један по један седели насупрот ње без да је додирују или разговарају са њом. За време трајања перформанса на столици наспрам Марине Абрамовић је седело 1.545 посетилаца, међу којима су били [[Лу Рид]], [[Џејмс Франко]], [[Бјорк]], [[Лејди Гага]], [[Шерон Стоун]] и др. 750.000 посетилаца је прошло кроз атријум музеја за време трајања изложбе. Била је то највећа изложба перформанс уметности у историји [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеја модерне уметности]] у Њујорку.
[[Датотека:Marina Abramovic at the 72nd Annual Peabody Awards.jpg|thumb|right|180п|Марина Абрамовић на додели 72. ''Пибоди награде'']]
Она је главни протагониста у документарном филму названом: ''Маrina Abramović: The Artist is Present'', који је базиран на њеном животу и истоименој изложби и перформансу из 2010. године. Филм је приказан у САД на телевизијском каналу [[Ејч-Би-Оу|HBO]], а 2012. освојио је [[Peabody Award|награду Пибоди]] ({{јез-енг|Peabody Award}}), као најбоље телевизијско остварење у категорији документарног програма. 2010. године, појављује се у немачком документарном филму - ''The Future of Art'', у коме је такође представљен њен перформанс ''The Art is Present''. У јануару 2011. године Марина Абрамовић је била на насловној страни српског издања часописа ELLE. Сарадња са певачицом [[Лејди Гага|Лејди Гагом]] и њен трећи албум [[Аrtpop|ARTPOP]] из 2013. године, допринели су промовисању рада Марине Абрамовић и перформанса уопште.
[[Датотека:Marina Abramović (London 2014).jpg|thumb|right|250п|Марина Абрамовић, ''512 Hours'', ''Serpentine Gallery'', Лондон 2014.]]
Оснивач је ''Marina Abramović Institute'' (MAI), нон-профит фондације за перформанс уметност у Хадсону, Њујорк.

== Најважније награде и признања ==
* „Златни лав“ на [[Бијенале у Венецији|Бијеналу у Венецији]] [[1997]]. године где је учествовала чак пет пута
* „Беси“ за рад „Кућа с погледом на Океан“ [[2003]]. године 
* Награда Удружења америчких критичара [[2004]]. године
* Награде града Њујорка за игру и перформанс [[2003]].
* њена дела су укључена у многе светске јавне колекције. 
* Била је професор на високим школама у [[Берлин]]у, [[Хамбург]]у, [[Брауншвајг]]у, гостујући професор на Академији у [[Париз]]у.
* Тринаестојуслка награда Црне Горе 2012. године<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2012&mm=09&dd=29&nav_id=647146 Марина Абрамовић стиже у Црну Гору (Б92, 29. септембар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
* Аустријски орден за науку и уметност 2012.
* Изабрана је 2013. године за члана Америчке националне академије уметности.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=07&dd=17&nav_id=733261 Марина Абрамовић постала амерички академик (Б92, 17. јул 2013)]</ref>
* Најутицајнија личност из света уметности 2016. године, доделио портал Артнет<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=09&dd=25&nav_id=1180808 Абрамовић проглашена за најутицајнију уметницу света (Б92, 25. септембар 2016)]</ref>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|2}}
* Дневне новине Данас, 23/10 pp. 13. Марина Абрамовић, Александра Ћук Београд [[2004]].
* Творац града [http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=148&sid=199921609e837008835222ad0ba8ec49]
* {{cite book|ref=harv|last=Чубрило| first       = Ј. |others   = | title       = Српска енциклопедија Том 1. књига 1.|year=2010| publisher   = Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд| location    = Нови Сад, Београд| language    = {{ср}}  |isbn=978-86-7946-078-3|pages=31. страна| chapter     = АБРАМОVIЋ, Марина}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Marina Abramović}}

* [http://www.youtube.com/watch?v=WRAlWrY0xNM Интервју Марине Абрамовић за енглески Витворт Арт Галери]
* [http://www.ubu.com/film/abramovic.html UbuWeb Film & Video: Marina Abramović]
* [http://jca-online.com/abramovic.html Interview with Marina Abramović]
* [https://web.archive.org/web/20071112182218/http://www.artfacts.net/index.php/pageType/artistInfo/artist/7066 Artist's page in Artfacts.Net] with actual major exhibitions.
* [https://web.archive.org/web/20080321080528/http://www.guggenheimcollection.org/site/movement_work_md_Performance_1A_2.html Guggenheim page] on Abramovic, with image from ''Rhythm 5''.
* [http://www.anthropoetics.ucla.edu/ap0502/blood.htm#n1 Secondary source for the report above], (1988)
* [https://web.archive.org/web/20060209063317/http://newyorkmetro.com/nymetro/arts/art/15228/index.html Interview ''New York'' Magazine - Provocateur: Marina Abramovic]
* [http://www.nzzfolio.ch/www/21b625ad-36bc-48ea-b615-1c30cd0b472d/showarticle/c3aa511b-4a35-46e9-99bc-703d6cfb7141.aspx Gudrun Sachse: ''Die Mutter aller Schmerzen'']. In: ''NZZ Folio''. 1/2007 (Интервју са Марином Абрамовић)
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Oci-u-oci-sa-Marinom.sr.html Очи у очи са Марином („Политика“, 5. фебруар 2011)]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zivot-i-smrt-Marine-Abramovic.sr.html Живот и смрт Марине Абрамовић („Политика“, 16. јул 2011)]
* [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/346215/Marina-Abramovic-Ne-ocekujem-nista-od-Srbije Марина Абрамовић: Не очекујем ништа од Србије („Блиц“, 5. октобар 2012)]

{{нормативна контрола}}

{{DEFAULTSORT:Абрамовић, Марина}}

[[Категорија:Рођени 1946.]]
[[Категорија:Перформанс уметност]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Српски уметници перформанса]]
[[Категорија:Сигналисти]]